01.11.2012.

Program prvog Foruma kreativne ekonomije

Forum Kreativne Ekonomije održaće se od 5-7. novembra 2012. godine pod pokroviteljstvom Ambasade Australije u Beogradu koja će biti počasni gost i država  u fokusu ovogodišnjeg Foruma.

Prvi Forum kreativne ekonomije se sastoji od 3 sesije: “Država  u fokusu” – namenjena je predstavljanju države koja ima najuspešnije modele upravljanja kreativnim sektorom i bogato iskustvo u modeliranju efikasnih politika razvoja kreativnog sektora; “Međunarodne prakse”  namenjene su predstavljanju aktuelnih tema i ključnih pitanja sa kojima se susreću međunarodne organizacije, a koje su od značaja za dalji razvoj kreativnog sektora i sesija “Ka rešenjima u domenu javnih politika” namenjena preispitivanju ključnih pitanja razvoja nacionalnog kreativnog sektora.

Država  u fokusu” prvog Foruma je Australija, koja je još pre 18 godina na eksplicitnom nivou prepoznala kreativne industrije kao moćno sredstvo društvenog i ekonomskog razvoja, i koja danas ima bogato iskustvo u dizajniranju javnih politika i programa koji su vodili stvaranju “Kreativne Australije” – otvorenom, jedinstvenom, živom, inovativnom i kreativnom društvu sa neograničenim potencijalima, najaktivnijem  u polju kulture i kreativnih industrija.  U okviru “Međunarodnih praksi” gost prvog Foruma kreativne ekonomije je UNESCO-UIS koji će predstaviti najnovije koncepte i fenomene sa kojima se suočavaju donosioci odluka, istraživači i svi oni koji se bave planiranjem ekonomskog razvoja i razvoja kulture, a koje uporište pronalaze u kreativnosti, stvaralaštvu i talentu u domenu kulture, nauke i obrazovanja. Poslednji deo foruma “Ka rešenjima u domenu javnih politika”  namenjen je diskusiji  na temu “Kultura i kreativne industrije u uslovima ekonomske krize” sa ciljem da se što jasnije sagledaju izazovi sa kojima se suočava kreativni sektor u uslovima ekonomske krize i prodiskutuju moguća rešenja.

 

Država u fokusu: Kreativna Australija

Australija spada među prvih 10 najrazvijenijih zemalja. Najveći grad je Sidnej sa 3,9 miliona stanovnika, Melburn sa 3,3 miliona, Brizbejn sa 1,9 miliona i Pert sa 1,9 miliona stanovnika.  Australija je prvi svetski izvoznik vune, a četvrti izvoznik pšenice.  U poslednjoj deceniji veliki značaj u razvoju australijske ekonomije imaju  kulturne i kreativne industrije.

One su sektor koji se nalazi na drugom mestu u Australiji po tempu razvoja beležeći prosečan godišnji rast od 5,8% u periodu 2000-2010. Doprinos kulturnih i kreativnih industrjia BDP nacionalne privrede iznosi u proseku 35 miliona australijskih dolara, dok ovaj sektor zapošljava oko 440.000 ljudi.

Australija se sa pravom može nazvati liderom u razvoju politika i programa u oblasti kreativne ekonomije. To je država koja je prvi put afirmisala na eksplicitnom nivou koncept kulturnih inudustrija 1994. godine u strateškom dokumentu „Kreativna nacija: zajednička kulturna politika“ koji  mnogi autori  nazivaju prvom eksplicitnom kulturnom politikom Australije  iz razloga što ona nije sadržavala samo apstraktne narative, već i konkretne mere. Izvesno se može smatati da je ovo prvi dokument javnih vlasti u svetu, koji je  kulturne industrije prepoznao kao  oblast javnih politika, pre svega kulturne politike.

Država sa iskustvom od preko 18 godina u  razvoju kreativog sektora, prva je “država-gost” na Forumu kreativne ekonomije. Razlog više za to je i jasno prepoznavanje kreativnosti i stvaralaštva kao razvojnih resursa koji u Australiji kroz koncept kreativnih industrija imaju vitalni značaj za ostvarivanje konkurentnosti  i dalje ohrabrivanje nacije u stvaralačkom i inovativnom pravcu u 21. veku.

Na prvom Forumu kreativne ekonomije 5. novembra istaknuti istraživači, profesori i donosioci odluka pokušaće da približe našoj stručnoj i naučnoj javnosti prakse upravljanja kreativnim sektorom koje su vodile stvaranju „Kreativne Australije“. Stoga i čitav slogan pod kojim se predstavljaju australijske prakse i modeli javnih politika nosi naziv „Kreativna Australija“ sa željom da prenese poruku o otvorenom, jedinstvenom, živom, inovativnom i kreativnom društvu sa neograničenim potencijalima, najaktivnijim u polju kulture i kreativnih industrija.

Posebnost ovog Foruma, jeste  i činjenica što će on započeti sa gostovanjem australijskog prof. dr Davida Throsby (Dejvida Trozbija) sa Macquarie Univerziteta u Sidneju, najvećeg imena u oblasti ekonomike kulture, profesora koji je veći deo svoje profesionalne karijere posvetio  utemeljenju  i afirmisanju ekonomike kulture kao naučne discipline; konsultanta UNESCO, Svetske Banke, UNCTAD, i drugih međunarodnih organizacija u razvoju projekata i javnih politika u oblasti ekonomike kulture i kreativnih industrija. Njegove dve knjige “Kultura i ekonomija” (2000) i “Ekonomika kulturne politike” (2010) prevedene  su u velikom broju zemalja i predstavljaju osnovno štivo podjednako važno za istraživače, profesionalce i donosioce odluka, kao i sve one koji se na različite načine bave kreativnim sektorom.  Izdanje knjige “Ekonomika kulturne politike” na srpskom jeziku, objavila je izdavačka kuća Clio. Osim aktivnog učešća na međunarodnoj sceni, prof. dr Davida Throsby je jedan od ključnih stručnjaka koji je učestvovao u razvoju australijskih javnih politika u oblasti kreativnog sektora, koje su vodile stvaranju ”Kreativne Austrlije”- živom, inovativnom i kreativnom društvu.

UNESCO sesija: kulturne industrije, kulturna raznolikost i razvoj

Centralna tačka konvergencije globalnih organizacija koje se bave kulturnom, naukom i obrazovanjem, bilo je donošenje Univerzalne deklaracije o kulturnoj razvnolikosti (UNESCO, 2002), a kasnije i Konvencije o zaštiti i promociji raznovrsnosti kulturnih izraza (UNESCO, 2005). U savremenom svetu ekonomskih i tehnoloških promena, koje otvaraju brojne mogućnosti za stvaralaštvo i inovaciju, neophodno je omogućiti uslove za raznovrsno snabdevanje kulturnih dobara i usluga. Imajući u vidu prava autora i stvaraoca, ali i specifičnost kulturnih proizvoda, bilo je nepohodno usvojiti instrument na globalnom nivou koji će omogućiti državama da razviju svoje kulturne delatnosti i kulturne industrije; koji će stimulisati međudržavnu saradnju u cilju stvaranja dinamičnih tržišta kulturnih dobara i usluga; i koji će omogućiti da se kroz niz mera kulturne politike, umetnicima i producentima omogući lakši pristup globalnom tržištu i međunarodnim mrežama distribucije. U tom kontekstu doneta je Konvencija o zaštiti i promociji raznovrsnosti kulturnih izraza (UNESCO, 2005). Ideja o kulturnoj raznolikosti dobila je svoju konceptualizaciju kroz raznolikost kulturnih izraza kojima su označeni svi oblici kreativnog izražavanja pojedinaca, grupa i društava koji imaju kulturni sadržaj. Ono što je značajno, po prvi put je na eksplicitnom nivou upućen apel državama da prepoznaju značaj kulturnih industrija, ne samo kao moćnih instrumenata za stvaranje kolektivnih i individualnih kulturnih identiteta, već i vodećih snaga u sveukupnom održivom kulturnom i ekonomskom razvoju.

UNESCO-UIS je 2011. godine započeo rad na izradi UNESCO metodologije za merenje ekonomskog doprinosa kulturnih industrija kao deo širih programskih aktivnosti UNESCO Instituta za statistiku sa sedištem u Montrealu. Cilj pomenutih inicijativa i aktivnosti jeste uspostavljanja međunarodne metodologije i standarda u oblasti statistike u kulturi, kao i mera koje mogu biti relevantni pokazatelji kvaliteta javnih politika u ovoj oblasti. 2010. godine objavljen je UNESCO Okvir za kulturnu statistiku, zatim je sprovedeno pilotiranje indikatora u okviru projekta „Kultura i razvoj“, a u narednom periodu se planira objavljivanje Priručnika za merenje ekonomskog doprinosa kulturnih industrija i primera dobre prakse u ovoj oblasti. Sve ove aktivnosti imaju za cilj uspostavljanje osnove za vođenje kvalitetnih javnih politika u ovoj oblasti, njihov monitoring, te adaptaciju u skladu sa praktičnim potrebama kreativnog sektora.

Ka rešenjima u domenu javnih politika: Kultura i kreativne industrije u uslovima ekonomske krize

Sesija “Ka rešenjima u domenu javnih politika” namenjena je diskusiji ključnih pitanja razvoja nacionalnog kreativnog sektora. Njena uloga je zamišljena  tako da ona posluži kao sredstvo za pokretanje procesa uspostavljanja međusektorskih javnih politika, unapređenja pozicije kreativnog sektora na razvojnoj agendi i unapređenja poslovnog okruženja  u oblasti kreativnih industrija.

Tema ovogodišnje sesije “Ka rešenjima u domenu javnih politika” je aktuelno pitanje ekonomske krize koje je donelo nove izazove za razvoj nacionalnog kreativnog sektora. Diskusije o ekonomskoj krizi i njenom uticaju na privredni život Srbije, u poslednjih nekoliko godina bile su tema mnogih stručnih skupova i debata. Ipak, razmatranje razvojne dimenzije kreativnog sektora i njegove moguće katalizatorske uloge u uslovima krize bilo je sporadično.

U maju 2012. godine  članovi Grupe za kreativnu ekonomiju učestvovali su na sesiji “Ekonomski učinci kulture i kreativnih industrija” koja je realizovana u okviru seminara “Kulturne industrije i kulturni diverzitet” organizovanog povodom obeležavanja UNESCO dana kulturnog diverziteta od strane Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i Ministarstva kulture i informisanja, Republike Srbije. Tom prilikom predstavljeni su pilot rezultati o razvojnim doprinosima kreativne ekonomije u Srbiji i kontroverze razvoja kreativnog sektora u našoj zemlji, te pokrenut  javni razgovor o potencijalima kulture i kreativnih industrija za društveni i ekonomski napredak Srbije.

Na sesiji “Kultura i kreativne industrije u uslovima ekonomske krize” koja je sastavni deo Foruma, biće predstavljen  pregled razvojnih potencijala kreativne ekonomije u Srbiji Creative Economy Outlook © u obliku analize  koju je Grupa za kreativnu ekonomiju uradila u saradnji sa Udruženjem za kreativnu industriju, Privredne komore Srbije.

U Srbiji kreativni sektor učestuje u zaposlenosti sa 7,3%, generiše  oko 10% bruto dodate vrednosti, oko 96% čine mala i srednja preduzeća sa 1-20 zaposlenih. U kreativnom sektoru se ostvari oko 16,8% od ukupnog godišnjeg prometa Srbije,  ostvari rast bruto dodate vrednosti prosečno godišnje u intervalu od 7- 12%, itd. Kreativni sektor ima potencijala da budu razvojno tretiran, ali je nepohodno uspostaviti niz uslova (nefinansijske i finansijske prirode) da bi se taj potencijal i ostvario. Dosadapnje prakse javih politika mogu se kvalifikovati kao sa ne tako adekvatnim rešenjima. Tako na primer, rezultati dobijeni primenom CEG© modela za procenu makroekonomskih efekata realokacije investicija i zaposlenosti, primenjeni na srpskom kreativnom sektoru i privredi  pokazali su da je zbog loše investicione politike i politike finsiranja kreativnog sektora u periodu 2001-2009. izgubljeno oko 10% vrednosti BDV u 2009. godini, te da ukoliko u Srbiji bude nastavljena ovakva politika investicija i zapošljavanja u kreativnom sektoru, u 2013. godini biće ostvaren za 3,5% manji obim bruto dodate vrednosti nego što bise to moglo postići uz primerenije finansijske i druge mere usklađene sa specifičnostima ovog sektora.

Nakon završetka Foruma, biće objavljen Zeleni papir o kreativnoj ekonomiji u Srbiji (Green paper on creative economy in Serbia©) koji će osim analize kreativnog sektora u Srbiji sadržavati  i  izveštaj o primeni dobrih praksi i modela upravljanja kreativnim sektorom.  On treba da posluži kao dokument  kojim se uspostavlja putokaz, i pokreće  širi javni dijalog i konsultacije u oblastima od značaja za razvoj kreativnog sektora u Srbiji. Njegov smisao je da  utiče na podizanje javne svesti o razvojnoj dimeniziji kreativnog sektora, a publikovanje ovog dokumenta u krajnjem ishodu treba da posluži u procenjivanju mogućnosti za efikasnu primenu praktičnih rešenja u domenu javnih politika i upravljanja razvojem u kreativnom sektoru.