01.11.2012.

Po prvi put u regionu: UNESCO UIS seminar kulturna raznolikost, javne politike i kulturne industrije

34-minPo prvi put u  regionu, UNESCO-UIS organizuje seminar o kulturnoj raznolikosti, javnim politikama i kulturnim industrijama, na kome će biti obrađeni najnoviji koncepti i fenomeni sa kojima se suočavaju donosioci odluka, istraživači i svi oni koji se bave planiranjem i monitoringom politika ekonomskog i kulturnog razvoja. Seminar se održava 6 i 7. novembra 2012. godine u Privrednoj komori Srbije, sala 2. 

UNESCO-UIS je 2011. godine započeo rad na izradi UNESCO metodologije za merenje ekonomskog doprinosa kulturnih industrija kao deo širih programskih aktivnosti UNESCO Instituta za statistiku sa sedištem u Montrealu. Cilj pomenutih inicijativa i aktivnosti jeste uspostavljanja međunarodne metodologije i standarda u oblasti statistike u kulturi, kao i mera koje mogu biti relevantni pokazatelji kvaliteta javnih politika u ovoj oblasti. 2010. godine objavljen je UNESCO Okvir za kulturnu statistiku, zatim je sprovedeno pilotiranje indikatora u okviru projekta „Kultura i razvoj“, a u narednom periodu se planira objavljivanje Priručnika za merenje ekonomskog doprinosa kulturnih industrija i primera dobre prakse u ovoj oblasti. Sve ove aktivnosti imaju za cilj uspostavljanje osnove za vođenje kvalitetnih javnih politika u ovoj oblasti, njihov monitoring, te adaptaciju u skladu sa praktičnim potrebama kreativnog sektora.

Centralna tačka konvergencije globalnih organizacija koje se bave kulturnom, naukom i obrazovanjem, bilo je donošenje Univerzalne deklaracije o kulturnoj razvnolikosti (UNESCO, 2002), a kasnije i Konvencije o zaštiti i promociji raznovrsnosti kulturnih izraza (UNESCO, 2005). U savremenom svetu ekonomskih i tehnoloških promena, koje otvaraju brojne mogućnosti za stvaralaštvo i inovaciju, neophodno je omogućiti uslove za raznovrsno snabdevanje kulturnih dobara i usluga. Imajući u vidu prava autora i stvaraoca, ali i specifičnost kulturnih proizvoda, bilo je nepohodno usvojiti instrument na globalnom nivou koji će omogućiti državama da razviju svoje kulturne delatnosti i kulturne industrije; koji će stimulisati međudržavnu saradnju u cilju stvaranja dinamičnih tržišta kulturnih dobara i usluga; i koji će omogućiti da se kroz niz mera kulturne politike, umetnicima i producentima omogući lakši pristup globalnom tržištu i međunarodnim mrežama distribucije. U tom kontekstu doneta je Konvencija o zaštiti i promociji raznovrsnosti kulturnih izraza (UNESCO, 2005). Ideja o kulturnoj raznolikosti dobila je svoju konceptualizaciju kroz raznolikost kulturnih izraza kojima su označeni svi oblici kreativnog izražavanja pojedinaca, grupa i društava koji imaju kulturni sadržaj. Ono što je značajno, po prvi put je na eksplicitnom nivou upućen apel državama da prepoznaju značaj kulturnih industrija, ne samo kao moćnih instrumenata za stvaranje kolektivnih i individualnih kulturnih identiteta, već i vodećih snaga u sveukupnom održivom kulturnom i ekonomskom razvoju.

Ciljna grupa:  Seminar je namenjen donosiocima odluka na lokalnom i nacionalnom nivou, analitičarima  javnih politika, istraživačima i svima onima koji se bave planiranjem ekonomskog i kulturnog razvoja i evaluacijom i monitoringom javnih politika u  ovim oblastima.

Svrha seminara: Pružanje stručno aplikativnih znanja za razvijanje i evaluaciju integrativnih javnih politika na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, koje uvažavaju i tretiraju kulturne resurse kao komponente socio-ekonomskog razvoja.

Poznati strani i domaći predavači, Jose Pessoa, načelnik odeljenja za kulturu UNESCO-UIS, Montreal, prof. David Throsby, sa Macquarie Univerziteta Sidnej i najpoznatiji svetski ekonomista u oblasti kulture,  konsultant UNESCO, Svetske Banke, UNCTAD i drugih medjunarodnih organizacija u razoju projekata u oblasti ekonomike kulture, mr Hristina Mikić, direktor Grupe za kreativnu ekonomiju i drugi.

–          Koji je globalni okvir u promeni javnih politika od „kultura za sve“ novim konceptom „sve s kulturom“?

–          Na koji način kultura i kulturne industrije mogu postati investicija, a ne trošak javnih budžeta?

–          Koje su najnovije UNESCO klasifikacije kulture i kulturnih industrija, i koja je njihova praktična svrha  u vođenju kulturne i ostalih javnih politika?

–          Šta podrazumeva koncept „kulturne raznolikosti“ i kako ga praktično implementirati u javnim politikama?

–          Kako dizajnirati indikatore razvoja kulture i kako ih koristiti u monitoringu i evaluaciji javnih politika?

–       Koje su UNESCO mere ekonomskog doprinosa kulture i kulturnih industrija i kako one mogu postati moćno sredstvo zagovaranja bolje pozicije ovog sektora na razvojnoj agendi?

–          Koja je uloga kulture u razvoju i kako uskladiti ekonomske i kulturne  principe nacionalnog, regonalnog i lokalnog razvoja ?

–      Kakvi su potencijali kulture i kulturnih industrija za novo zapošljavanje i samozapošljavanje i koja je njihova uloga u procesu brendiranja i prepoznatljivosti gradova?

–          Kako lokalni kulturni resursi mogu doprineti privlačenju investicija u lokalnu zajednicu