06.11.2012.

Završen prvi Forum kreativne ekonomije: kreativna ekonomija kao razvojna šansa Srbije

Kreativna ekonomija može biti odgovor na ključne društvene i ekonomske probleme sa kojima se suočava naša zemlja, ocenjeno na prvom Forumu kreativne ekonomije. Forum je organizovala Grupa za kreativnu ekonomiju u saradnji sa Privrednom komorom Srbije pod pokroviteljstvom Ambasade Australije u Beogradu.

Ambasadorka Australije NJ.E dr Helena Studert istakla je u svom izlaganju da joj je veliko zadovoljstvo što je Grupa za kreativnu ekonomiju organizovala Forum i prepoznala u njemu značajne potencijale za dalji razvoj integrativnih javnih politika u ovoj oblasti, ali i bilaterarnim odnosima dve zemlje. Ona je istakla da su za novu ekonomiju bitne  kreativnost i ljudi i da su australijski kreativni sektor i privreda doživeli dinamičan razvoj zahvaljuljući tome što je najveća pažnja australijske vlade i njenih javnih politika bila posvećena kreativnosti, stvaralaštvu i novim idejama.

Prof.  Dejvid Trozbi sa Makvari Univerziteta u Sidneju rekao da je tokom ovog kratkog boravaka u Srbiji, uočio značajne potencijale u kulturnom životu, otvorenim ljudima, kreativnosti, novim idejama i da veruje da prepoznavanje koncepta kreativnih industrija na nivou javnih politika i njegovo prihvatanje, i te kako može doprineti daljem razvoju ne samo kreativnog sektora u nas, već i šire. U tom smislu, veoma je radostan što na prostoru regiona deluje Grupa za kreativnu ekonomiju koja afirmiše upravo pristup razvoja kreativnog sektora, kakav postoji u Australiji i drugim razvijenim zemljama i to kroz povezivanje nauke i prakse.

_MG_2462

On se osvrnuo i na to da danas kreativni sektor u Australiji predstavlja izvor inovacija za druge sektore privrede, ali da je razvoj kreativne ekonomije proces koji traje i na kome je Australija radila skoro 20 godina. Profesor Trozbi je naglasio da je u razvoju kreativnog sektora neizostavna veza između nauke, obrazovanja i privrede i da se javne politike u kreativnom sektoru u Australiji razvijaju zahvaljujući ozbiljnim naučnim istraživanjima u ovoj oblasti, posebno iz domena ekonomike kulture.

Na sesiji posvećenoj nacionalnom kreativnom sektoru predstavljeni su veoma interesantni podaci o razvojnim potencijalima kreativnog sektora u našoj zemlji. Hristina Mikić, izvršni direktor Grupe za kreativnu ekonomiju, istakla je da kreativni sektor učestvuje u zaposlenosti sa 7,3%,  u bruto dodatoj vrednosti oko 10%, da 96% njegove strukture čine mala i srednja preduzeća sa 1-20 zaposlenih. U kreativnom sektoru se ostvari oko 16,8% od ukupnog godišnjeg prometa Srbije,  godišnji rast BDV je od 7- 12%, itd. Kreativni sektor ima potencijala da bude razvojno tretiran, ali je neophodno uspostaviti niz uslova (nefinansijske i finansijske prirode) da bi se taj potencijal i ostvario. Mikićeva je istakla da glavnu prepreku razvoju kreativnog sektora danas predstavljaju javne politike koje nemaju adekvatna rešenja prilagođena specifičnostima kreativnog sektora. O tome svedoče i rezultati dobijeni analizom Grupe za kreativnu ekonomiju, koji su pokazali da je zbog neadekvatne investicione politike i politike finansiranja kreativnog sektora u periodu 2001-2009. izgubljeno oko 10% vrednosti BDV u 2009. godini, te da ukoliko u Srbiji bude nastavljena ovakva politika investicija i zapošljavanja u kreativnom sektoru, u 2013. godini biće ostvaren za 3,5% manji obim bruto dodate vrednosti nego što bise to moglo postići uz primerenije finansijske i druge mere usklađene sa specifičnostima ovog sektora.

Prof. dr Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i finansija izrazio je zadovoljstvo da je organizovan ovakav Forum i da je pokrenuta diskusija o kreativnosti i kreativnim industrijama kao mogućim razvojnim resursima u našoj zemlji, apostrofirajući da one mogu biti značajne u razvoju turizma, ali i šire. Prof. dr Petković je rekao da se približavamo onom ekonomoskom razvoju kakav postoji duži niz godina u razvijenim zemljama. On je govorio o ekonomiji iskustva, ekonomiji znanja, zelenoj ekonomiji, odnosno novoj ekonomiji koja ima mogućnost da produkuje nove vrednosti i zapošljava ljude bolje od starih i prevaziđenih ekonomskih modela. Završavajući svoje izlaganje on je rekao da je jedna od komparativnih prednosti Srbije sposobnost da se uspešno bavi industrijom zabave i kreativnom industrijom, a turizam je odličan kanal za njihovo predstavljanje domaćim i inostranim gostima.

Prof. dr Rikalović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je da razvoj kulture i kreativnih industrija treba posmatrati šire, kao uključivanje kreativnosti i stvaralaštva u privredne sektore, bolje povezivanje kreativnog sektora sa ostalim privrednim granama, kao i značaj kreativne ekonomije u ruralnim područjima, a da sve to može biti odgovor na ključne društvene i ekonomske probleme sa kojima se suočava naša zemlja.

Veran Matić, predsednik borda direktora B92 ukazao je da se treba ozbiljno baviti kreativnom ekonomijom i uspostaviti sekretarijat za te namene, naročito na nivou Beograda, koji bi bio medjuresornog karaktera.

Na kraju Foruma većina učesnika je izrazila zadovoljstvo što je ovakav događaj organizovan i što je pokrenuta dijalog o ključnim pitanjima razvoja nacionalnog kreativnog sektora. Najavljeno je da će glavni zamljučci sa Foruma biti objavljeni u strateškom dokumentu koji će uskoro publikovati Grupa za kreativnu ekonomiju, a koji treba u krajnjem ishodu da posluži u procenjivanju mogućnosti za efikasnu primenu praktičnih rešenja u domenu javnih politika i upravljanja razvojem u kreativnom sektoru.