23.05.2013.

GKE predstavila stanje kulturnih industrija i raznolikosti kulturnih izraza u Srbiji

U organizaciji Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, 21. maja održana je Unesko tribina povodom Nacionalnog izveštaja o raznolikosti kulturnih izraza u Srbiji, a u cilju obeležavanja Unesko dana kulturnog diverziteta.  Na tribini je učestvovala i izvršni direktor GKE, mr Hristina Mikić, kao nezavisni ekspert za izradu izveštaja.

Naša država je pristupila Unesko Koncenciji o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza 2009. godine pridružujući se tako grupi od 124 država koje su ovu konvenciju ratifikovale i koje su, u skladu sa sopstvenim kontekstom javnih politika i delovanja u kulturnom sektoru, inovirale mere negovanja i promocije raznolikosti kulturnih izraza i stvaralačkih snaga.

Grupa za kreativnu ekonomiju je u sklopu participativnog procesa sprovela istraživanje o stanju kulturnih industrija i raznolikosti kulturnih izraza u Srbiji koji je bio osnova za rad na izveštaju i pledoaje u stanje kulturnih industrija i kulturne raznolikosti u Srbiji. Istraživanje je objavljeno u okviru edicije Ekspertize pod nazivom “Kulturne industrije i raznolikost kulturnih izraza u Srbiji” i obuhvatilo je rezultate najavljenog pilot istraživanja ekonomskih aspekata kulturnih industrija, čiji su preliminarni rezultati predstavljeni na prošlogodišnjem panelu  povodom proslave 21. maja UNESCO Dana raznolikosti kulturnih izraza.

slika-2-a1

Za koordinaciju procesa pisanja izveštaja i prikupljanje podataka bile su zadužene kontakt tačke Konvencije – Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. U procesu izrade konsultaovane su sledeće institucije: Ministarstvo spoljnih poslova i nacionalne ustanove kulture – Narodna biblioteka Srbije i Filmski centar Srbije, Republički zavod za statistiku, Republička radiodifuzna agencija, Agencija za privredne registre, Privredna komora Srbije,  Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Republike Srbije, Republička agencija za elektronske komunikacije, Informacioni sistem za koordinaciju razvojne pomoći u Republici Srbiji (ISDACON), Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA). Participativnost je obezbeđena kroz on line anketiranje/konsultacije sa relevantnim predstavnicima kulturnih industrija, kao i ukljućivanjem krovne organizacije civilnog sektora u kulturi „Nezavise kulturne scene“ koja broji 74 članice. Civilni sektor bio je uključen u delu posvećenom civilnom društvu gde su predstavnici civilnog sektora iz svoje perspektive definisali glavne rezultate i izazove u daljoj implementaciji UNESCO Konvencije.

Na tribini su učestvovali: mr Hristina Mikić, izvršni direktor Grupe za kreativnu ekonomiju/Škola modernog biznisa, Marko Radenković, Dizajn inkubator “Nova iskra”, mr Dejan Molnar i Natasa Vujović, SIEPA, Sunčica Milosavljević, Nezavisna kulturna scena, mr Ivana Zečević, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, mr Ana Stojanović, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.

slika-3

H. Mikić je predstavila rad na izveštaju da je trajao od aprila 2012 do aprila 2013. godine kao i proces pripremanja materijala i prikupljanja podataka. Zahvalnost je iskazana Nezavisnoj kulturnoj sceni na značajnom doprinosu u oblikovanju ovog izveštaja i pomoći u očuvanju kulturne raznolikosti iz ugla prinicpa Unesko konvencije  i  kapaciteta Nezavisne kulturne scene.

Ukazujući na to da je izveštaj podeljen u 4 dela: mere javnih politika, međunarodna saradnja, podsticanje javne svesti i učešće civilnog sektora i glavna dostignuča i izazovi sprovođenja Konvencije, Mikićeva je istakla “da su instrumenti javnih politike koji Konvenciju prevode u praktično delanje ad-hock karaktera, i da se mora raditi na razvoju strateških programa u oblasti kulturnih industrija i savremene umetničke produkcije.  Kultura i kulturne industrije su na izvesnoj prekretnici i svako dalje odlaganje strateškog pristupa, moglo bi da uruši u potpunosti ove sisteme. Takodje, moramo biti svesni činjenice da su postojeći modeli razvoja kulture i kulturnih industrija neodrživi, zastareli i disfunkcionalni i da se moraju menjati. U oblasti mera javnih politika uočeno je nekoliko praznina: da ne postoji saradnja među akterima različite iz različitih oblasti i različite sfere (javne, privatne, civilne); da se implementiraju projekti koji nemaju održivost i sistemski karakter, te da je sve manje sredstava za finansiranje kreativne produkcije, i da se mora tragati za novim modelima njihovog finansiranja, ali i obavljanja ovih aktivnosti.

U tom smislu H. Mikić je istakla da je kroz istraživanje za izveštaj vidljivo da je ekonomska kriza uticala na bitno ugrožavanje raznolikosti kulturnih izraza bilo da je reč o  delatnostima manje ili više oslonjenim na državu ili tržište “i da je to jasan signal o dugogodišnjoj disfunkcionalnosti postojećeg sistema kulture i kulturnih industrija”. Disfunkcionalni ekonomski, organizacioni i pravni modeli najopasniji su za kulturu i kulturne industrije, jer to znači da se primenom mera javnih politika ne mogu postići očekivani rezultati… o čemu nam govori i izostanak nekih značajnijih učinaka u ovom sektoru.Svoje izlaganje Mikićeva je završila sa porukom da “ključne reči javnih politika koje tretiraju kulturu u narednom periodu treba da budu  “TRANSFORMACIJA I SARADNJA” i da od toga ne treba bežati, jer svako odlaganje znači bolnije promene kasnije.

Nataša Vujović predstavila je program Agencije za promociju izvoza i strana ulagnja Creative Space Serbia namenjen povezivanju dizajnera i industrije nameštaja, kao i promociji kreativnih industrija u inostranstvu.

Sunčica Milosavljević,  iz Nezavisne kulturne scene predstavila je rad ove kolaborativne platforme,  njene aktivnosti, dostignuća  i izazove sa kojima se susreće civilni sektor  u kulturi.  S. Milosavljević je posebno istakla značaj programa Nezavisne kulturne scene u razvoju kulturnih kompetencija, kulturnog senzibiliteta mladih i na kraju, ulogu civlinog sektora u upoznavanju, razumevanju i prihvatalju drugačijih vrednosnih sistema, obrazaca ponašanja i kultura.   Iznet je podatak da 40% produkcije u kulturi dolazi iz ovog sektora, a da on dobija samo 5% javnih sredstava. Svoje izlaganje Milosavljevićeva je završila ukazujući na dva izazova sa kojima se suočava nezavisna kulturna scena: nepoznavanje raznolikosti samog kulturnog sektora i nedostatak kapaciteta unutar civilnog sektora…

slika-11

Drugi deo skupa bio je posvećen predstavljanju Medjunarodnog fonda za raznolikost kulturnih izraza i aktuelnom konkursu. Fond su predstavile mr Ana Stojanović  iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i mr Ivana Zečević iz Ministarstva kulture i informisanja. Potencijalni aplikanti imali su priliku da postavljaju pitanja u vezi sa pripremom projektne dokumentacije za Fond kao i uslovima izbora projekta i prodiskutuju o svim relevantnim aspektima finansiranja projekta iz Unesko sredstava.

Nacionalni izveštaj o raznolikosti kulturnih izraza se može preuzeti sa UNESCO web prezentacije na srpskom i engleskom jeziku.