01.06.2013.

GKE na konferenciji “Kultura, turizam i enargetika kao pokretači lokalnog ekonomskog razvoja” u Mariboru

U Mariboru je od 29 -1. juna 2013.  održana konferencija  “Srbija na putu ka EU – Kultura, turizam i enargetika kao pokretači lokalnog ekonomskog razvoja”. Na konferenciji je učestvovala izvršni direktor Grupe za kreativnu ekonomiju, mr Hristina Mikić u svojstvu govornika i kordinatora panela Kultura i kreativne industrije u funkciji lokalnog ekonomskog razvoja u uslovima ekonomske krize. 

Konferencija je okupila visoke zvaničnike EU, predstavnike ambasada i nadležnih ministarstava, lokalnih i regionalnih vlasti iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Italije, Austrije i Mađarske, kao i predstavnike preduzeća, bankarskih institucija, investicionih fondova, kulturnih i turističkih organizacija.

Cilj ovog skupa je bio da se definišu smernice buduće regionalne politike u oblasti podsticanja razvojnih dimenzija kulture i kreativnih industrija. Za mesto održavanja konferencije izabran je Maribor, jedna od najrazvijenijih lokalnih samouprava Štajerske regije i Slovenije i evropskoj prestonici kulture za 2012. godinu, uz posete Ptuju, Moravskim toplicama, Ljubljani, Podčetrtku kao i Gracu u Austriji, uspešnim primerima lokalnih zajednica koje svoj razvoj zasnivaju na kreativnosti, preduzetništvu i inovacijama.

Na skupu su svoja izlaganja predstavili Slaviša Grujić, potpredsednik vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu, Anton Rop, Potpredsednik Evropske investicijske banke, Petaj Misja, župan opštine Podčetrtek, Bojan Rotovnik, predsednik Slovenačkog planinarskog saveza, Jelko Kacin, Poslanik Slovenije u Evropskom parlamentu, Verica Kalanović, Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Republike Srbije, mr Hristina Mikić, izvršni direktor GKE/Škola modernog biznisa, Beograd,  Ivica Eždenci, direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Republike Srbije, Dr Uroš Grilc, Ministar kulture Republike Slovenije, dr Suzana Žilić, direktor projekta Maribor evropska prestonica kulture i drugi učesnici.

Skup je otvorio Dr Uroš Grilc, Ministar kulture Republike Slovenije izlaganjem Ulaganja u kulturu – Slovenački model u kome je istakao specifičnost slovenačkog modela finansiranja kulture  utemeljenom na modelu države blagostanja uz sve izazove i ograničenja koja nosi ovaj model, kao ššto su nedostatak većeg obima privatno-javnih partnerstava, kao i malo privatnih ulaganja u kulturu. Ipak primera dobre prakse koje treba slediti ima i u Sloveniji. Ministar kulture Slovenije naveo je Janeza Šlrabeca, direktora brenda Roco koji je kombinuje poslovni i društveni angažman. Zatim Muzejsko-kulturni kompleks Škrabićeva farama, koji je u 2004. godini nominovan za Evropski muzej godine, zatim Fondacija Škrabec koja podržava studente slovenskih jezika i klasične filologije, Riko kolekciju, koja umetnost nastavlja kroz inovativni program “Pariz-Hrovača”.

Slaviša Gruić, potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski seretar za kulturu u izlaganju Kreativne industrije, mesto i uloga u savremenoj ekonomiji uspeo je da objektivno sagleda situaciju u kulturi u Vojvodini i ukaže na neophodnost menjanja samog kulturnog sistema i potrebu njegove transformacije ka funkcionalnijim modelima. On je istakao da ekonomiju u kulturi nikako ne smemo shvatiti kao vulgarizaciju kulture i da se sistemski mora raditi na integrisanju ekonomskog aspekata u sferu kulture i kreativnih industrija, ali na način da se uvažavaju specifičnosti ovog sektora, kao i svi njegovi neekonomski efekti. Gospodin Grujić je  rekao da se moramo suočiti sa činjenicom da su neophodne promene u kulturnom sektoru “i da kada bi postojala neka strategija i jasniji sistemski pristup, tada bi se stvari mogle mnogo lakše raditi”. On je takođe najavio da je u planu da Zavod za proučavanje kulture Vojvide preraste u Kulturni centar Vojvodine koji bi se osnažio za programske i istraživačke aktivnosti i da će se ove aktivnosti realizovati u narednom periodu.

mr Hristina Mikić, direktor Grupe za kreativnu ekonomiju svoje izlaganje Kultura i kreativne industrije u funkciji lokalnog ekonomskog razvoja u uslovima ekonomske krize  započela sa ekonomskom vizuelizaciojom kreativnih industrija, navodeći “da ovaj sektor učestvuje sa oko 8,71% u zaposlenosti i oko 10,98% u stvaranju BDV, od čega kulturni domeni čine oko 5% ukupne BDV stvorene u lancu vrednosti kreativnih industrija”.  Ona je navela “da svako 5 radno mesto u kreativnim industrijama, kreira 2 nova radna mesta u komplementarnim delatnostima; da je produktivnost rada u ovom sektoru za 13% viša od proseka privrede; da izvoz kreativnih dobara učestvuje sa 6% u ukupnom izvozu Srbije i sa oko 15% u ukupnom izvozu usluga iz Srbije. Mikićeva je podvukla “da kada se govori o ekonomici kulture, ne sme se ispustiti iz vida da je tanka granica između ekonomske valorizacije i vulgarizacije kulturnih resursa i zato tome treba pristupiti sistemski i vrlo sofisticirano”.  To podrazumeva “da je neophodno raditi na promeni svesti o ekonomskom doprinosu kulture uz uvažavanje svih neekonomskih aspekata kulture, težiti ekonomskoj valorizaciji tog doprinosa i time kulturu predstavljati kao investiciju u budućnost, a ne kao potrošača budžetskih sredstava…kreirati sistemske programe i kulturno senzitivne javne politike i na kraju raditi, na ekonomizaciji kulture, i kreativizaciji ekonomije”.

Bojan Rotovnik, predsednik Slovenačkog planinarskog saveza, Adrenalinski sportovi – slovenački model predstavio je turističku turu namenjenu adrenalinskim sportovima, koja je započeta kao volonterska inicijativa planinarskog saveza, a danas predstavlja uobličenu turističku rutu.

dr Suzana Žilić, direktor projekta Maribor evropska prestonica kulture u svim izlaganju Preduzetnički poduhvati u kulturnim – kreativnim industrijama  dala je prikaz organizacije događaja Maribor Evropska prestonica kulture 2012 fokusirajući se na osnovni koncept organizacije događaja, a naročito organizovanja kulturnih događaja u novim prostorima za kulturu. Gospođa Žilić je istakla da u programiranju kulturnih događaja treba biti pragmatičan i racionalan, i da kulturu treba povezivati sa svim oblastima. Ona je takođe navela podatak da je svaki evro uložen u programe Maribor evropska prestonica kulture, generisao oko 4 evra dodatnih prihoda gradu.