13.09.2013.

CRINSS 2013: članovi GKE predstavili Zeleni papir o kreativnoj ekonomiji u Srbiji

12. septembra u Novom Sadu održana je CRINSS 2013 – Creative Industires Summer Sessions-međunarodna konferencija i poslovni susreti kreativnih industrija, a učešće na ovoj konferenciji uzeli su Hristina Mikić i Dejan Molnar iz Grupe za kreativnu ekonomiju.

Konferencija CRINSS 2013 je zamišljena kao platforma za susrete i povezivanje sa predstavnicima javnih institucija, kreativnih lidera i preduzetnika kao i isticanje ekonomskih vrednosti, potencijala i izazova u kreativnim industrijama. Cilj konferencije je da inspiriše povezivanje i saradnju između međunarodnih učesnika koji su aktivni u oblasti kreativnih industrija, a njen organizator je Klaster kreativne industrije Vojvodine. Tema ovogodišnje konferencije je Finansiranje kreativnih i kulturnih industirja kako bi se ukazalo na postojeće izore finansiranja i instrumente podrške razvoju kreativnosti i inovacija.

Učesnici iz Grupe za kreativnu ekonomiju predstavili su Zelenu knjigu o kreativnoj ekonomiji u Srbiji koji je najavljen na prošlogodišnjemForumu kreativne ekonomije održanom u novembru 2012. u Beogradu. Namena ovog strateškog dokumenta je da  posluži u pronalaženju efikasnih modela upravljanja kreativnim sektorom i kao osnovni dokument kojim se uspostavlja putokaz i pokreće  širi javni dijalog i konsultacije u oblastima od značaja za razvoj kreativnog sektora u Srbiji.

Njegov smisao je da  utiče na podizanje javne svesti o razvojnoj dimenziji kreativnog sektora, a publikovanje ovog dokumenta u krajnjem ishodu treba mogući procenjivanje mogućnosti za efikasnu primenu praktičnih rešenja u domenu javnih politika i upravljanja razvojem u kreativnom sektoru. Oni su prezentovali glavne nalaze i strateške predloge za koje Grupa za kreativnu ekonomiju procenjuje da su presudne za dalji razvoj kreativnih industrija. On je istakao glavne makroekonomske podatke o ovom sektoru, poput nalaza da kreativne industrije ucestvuju u stvaranju BDP sa oko 10% i zaposljavanju oko 150.000 ljudi (oko 7, 2 ukupne zaposlenosti) naglasivši da od ovog procenta, kreativne industrije koje stvaraju sadrzaje (produkcija), učestvuju sa 4,3% u stvaranju BDP i upošljavaju oko 75.000, dok se ostatak odnosi na srodne delatnosti i proizvodjace opreme i materijala za kreativne indsutrije (web portali, IT platforme, telekomunikacije, istrazivanje i razvoj, poslovne usluge za kreativni sektor, itd).

Navedeno je takođe da se moraju menjati modeli upravljanja ovim sektorom i uloga države. Ukazavši na 5 oblasti koje je Grupa za kreativnu ekonomiju u ovom dokumentu prepoznala kao oblasti od najvećeg značaja za dalji razvoj kreativnog sektora: modernizacija i reforma finansiranja kreativnih industrija, redefinisanje sistema podrške MSP i preduzetnika, digitalizacija i jačanje virtuelne kreativne ekonomije Internacionalizacija i rast konkurentnosti i  unapređenje kvaliteta ljudskih resursa, on je svoje izlaganje fokusirao na predlogu o osnivanju Agencije za kreativne industrije. Agencija bi trebalo da ima ne samo medijatorsku i savetodavnu ulogu, već da obavlja i poslove u vezi sa finansijskim posredovanjem, kao i da pruža stručnu podršku Skupštini, Vladi i posebno njenim relevantnim ministarstvima u kreiranju javne politike u kulturi koja je zasnovana na činjenicama. 

Ovde možete preuzeti  Zelenu knjigu o kreativnoj ekonomiji u Srbiji: putokaz za reformu mera podrške kreativnim industrijama