31.10.2013.

GKE predlozila osnivanje Agencije za razvoj kreativnih industrija

U sklopu rada Grupe za kreativnu ekonomiju na afirmisanju novih javnih politika za razvoj kreativnog sektora, u četvrtak 31. oktobra 2013. održana je debata o mogućim programima i instrumentima za razvoj kreativnih industrija. Na promociji su učestvovali NJE dr Helena Studdert, ambasadorka Australije u Srbiji, BRJ Makedoniji i Crnoj Gori, prof. dr Gojko Rikalović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Hristina Mikić, Maja Marsenić i drugi.

Debata je inspirisana istraživanjem  programa i modela podrške kreativnom sektoru u Australiji  i publikovanjem knjige Kreativna Australija: novi put u kreativno društvo i ekonomiju nastalim u okviru projekta Kreativna Australija u Srbiji. 

Izbor i predstavljanje Australijskih javnih politika i programa za razvoj kreativnog sektora zasnovane su na činjenici da je ovo jedna od zemalja dobrih primera ekonomizacije kreativnog stvaralašta koje nije dovelo do vulgarizacije kulturnih vrednosti, već naprotiv, do jačanja istinske slobode ovog sektora i njegove prosvetiteljske uloge.

NJE dr Studdert istakla je da “Australijska vlada ne stvara kulturu, ali da je vlada ta koja omogućuje i stvara institucionalno okruženje za razvoj kreativnih industrija“ Ona je takođe napomenula „da bogato Australijsko iskustvo može poslužiti da se vidi šta sve može da se postigne boljim tretmanom kreativnih industrija i koliko su one od suštinskog značaja za razvoj društva i ekonomije“

Prof. dr Gojko Rikalović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je da je Australija svetski lider u ekonomskom valorizovanju kreativnosti i originalnosti i da zauzima jedno od vodećih mesta po razvijenosti poslovnog okruženja za razvoj kreativnih industrija, što svakako može biti poučno i za Srbiju. On je podvukao da u izboru puta reindustrijalizacije Srbije značajnu pažnju treba posvetiti ovom sektoru, ne samo zato što kreira nova radna mesta, već i zato što utiče na kvalitet ekonomskog razvoja.

Hristina Mikić, izvršni direktor Grupe za kreativnu ekonomiju istakla je da se uveliko kasni sa reformom javnih politika u ovoj oblasti i da one moraju biti zasnovane  ne nekoliko principa – boljoj vezi nauke i prakse u programiranju razvoja ovog sektora, usaglašavanju zakonodavstva sa savremenim zahtevima pre svega virutelne kreativne ekonomije, stimulativim poreskim instrumentima, većoj podršci izvoznoj orijentisanosti ovog sektora. Ona je napomenula da Australija ima više od 178 različtih programa za razvoj kretivnog sektora, ali da je u priručniku predstavljeno njih 27 za koje se procenilo da mogu biti primenjeni u našim okolnostima.

Imajući u vidu da Ministarstvo kulture kakvo danas funkcioniše ne ostvaruje značajne rezultate na polju razvoja kreativnog sektora, Grupa za kreativnu ekonomiju predložila je osnivanje Agencije za razvoj kreativnih industrija koja bi imala medijatorsku i savetodavnu ulogu i pružala stručnu podršku Skupštini, vladi i relevantnim ministarstvima. Ovo telo prema predlogu imalo bi ulogu da stvara stimulativni ambijent za investiranje u kreativnih sektor,  doprinosi usvajanju i ostvarivanju različitih mera za razvoj partnerstva, filantropije, poboljšanje poreskog ambijenta za investiranje u kreativni sektor, pojedonstvaljenje procedura za pristup javnih sredstvima namenjenim finansiranju ovog sektora i sve druge poslove od značaja za razvoj ovog sektora.

Skupu je osim 120 predstavnika kreativnog sektora, akademske i poslovne zajednice, prisustvovao i budući ambasador Republike Srbije u Australiji, Miroljub Petrović.

Promocija i debata su prve u nizu Lokalnih foruma kreativne ekonomije, koje će u narednom periodu sprovesti Grupa za kreativnu ekonomiju, a koji imaju za cilj da afirmišu koncept kreativnih industrija kao strategiju razvoja gradova i lokalnih samouprava i uspostave novu platfromu za razvoj kreativne ekonomije u Srbiji.