23.11.2013.

Kreativne industrije na Zapadnom Balkanu: ka regionalnom tržištu kreativnosti

Cilim Grupa za kreativnu ekonomiju-min

Autor: Hristina Mikić, direktor Grupe za kreativnu ekonomiju

Rastući značaj kreativnosti, inovacija, znanja i intelektualne svojine poslednje decenije promenio je pristup razvoju. Od proizvodnje roba i usluga prešlo se na sve intenzivnije procese dematerijalizacije proizvodnih struktura.

U poslednjih 10 godina godišnja stopa rasta izvoza kreativnih dobara iznosila je oko 23%, a kreativnih usluga oko 29% i one su bile za 11 procentnih poena više od prosečnog rasta svetskog izvoza u istom periodu. Neki ove tendencije nazivaju „društvom snova“, drugi pak „ekonomijom iskustva“. Uporedo sa ovim, sve su dominantnija mišljenja da savremena ekonomija postaje primarno kreativna ekonomija i da u njoj dematerijalizovani resursi poput talenata, kreativnosti, ideja, znanja primarno određuju dalje tokove njenog razvoja. Kreativna ekonomija postaje sve značajnija i zbog rastućih procesa hiperkulturalizacije i porasta interesovanja najširih slojeva društva za simboličke i kulturne sadržaje.

U akademskoj praksi Zapadnog Balkana, istraživanja fenomena kreativnih industrija bila su retka, i u dovoljnoj meri nisu poklanjala pažnju njihovim ekonomskim aspektima. Posledično ovaj region karakteriše i zaostajanje javnih politika koje bi efikasnije podržale razvoj ovog sektora. Primarno neekonomska usmerenost ovih istraživanja vodila je ka razumevanju i interpretaciji nekih fenomena kreativne ekonomije u svetlu medijskih studija, studija kulture, sociologije i sl. i utemeljenju negativnih predrasuda o ovom konceptu. Percepcija kreativnih industrija kao ekonomskih agenata bila je ograničena i društveno ekonomskim kontekstom Zapadnog Balkana u periodu nastanka ovih ideja. Ove delatnosti predstavljale su neproizvodan segment društva i stoga najvećim delom isključen iz ekonomskih obračuna. Tokom ’90-ih u zemljama ovog regiona preovladavale su javne politike izgradnje nacionalnog identiteta, te se o razvojnim dimenzijama kreativnih industrija u ekonomskom smislu nije ni govorilo. Dodatni razlozi tome bili su još i tradicionalno shvatanje ovog sektora izvan tržišta i ekonomskih principa poslovanja, čvrsta regulacija tržišta (naručito medijskog) i podržavljenje čitavog sektora u cilju zaštite „opšteg nacionalnog interesa“ u kome je bilo malo mesta za preduzetništvo, privatnu inicijativu i ekonomizaciju simboličkih sadržaja.

Krajem 1990-ih situacija je izmenjena u većini zemalja ovog regiona, zajedno sa tranzicijom i društvenim promenama. Otvaranje nacionalnih kreativnih industrija ka svetskim tokovima i građenje javnih politika između podrške univerzalnim kreativnim projektima i onima koji grade okruženje nacionalnog kulturnog bitisanja označava drugačije razumevanje ovog sektora. Interesovanje za kreativne industrije i njihovo pozicioniranje u diksursu javnih politika započelo je 2005. kroz regionalni projekat Britanskog Saveta „SEE FORUM Creative Industries Stand” koji je obuhvatio Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Hrvatsku, Crnu Goru, Albaniju, Makedoniju, Rumuniju. Projekat je po prvi put uveo u stručnu javnost novi koncept – kreativne industrije i isticao njene razvojne dimenzije, ali nasuprot tome ukorenjeno nasleđe i negativna percpecija ovog sektora ostala je dominantna matrica promišljanja o ovoj obalsti. Niz istraživanja koji je usledio u regionu ticao se istraživanja razvojnog doprinosa kreativnih industrija, predstavljajući tako inovativni poduhvat u procesu uvođenja savremenih fenomena u polje javnih politika i širenje njenog opsega.

Prosečno učešće kreativnih industrija u stvaranju BDV Zapadnog Balkana iznosi oko 9,4% u poslednjih 9 godina. Po udelu kreativnih industrija na začelju se nalazi Albanija u kojoj ovaj sektor čini oko 1,2% BDV celokupne ekonomije, dok sve ostale zemlje beleže nadprosečne rezultate u odnosu na regionalni prosek. Prosečna stopa rasta BDV kreativnih industrija iznosila je 5,5% na nivou Zapadnog Balkana. Iznad proseka regiona nalazile su se samo Srbija (14,5%) i Crna Gora (11,3%), dok je ispod prosečna dinamika rasta BDV zabeležena u Hrvatskoj (7%), Makedoniji (7,8%) Albaniji (4,7%) i Bosni i Hercegovini (4,4%). Poređenje među zemljama pokazuje da su kreativne industrije bile otpornije na krizu i da su beležile usporeniji rast od potencijalno mogućeg. Takođe je interesantno da je u zemljama sa malim udelom kreativnog sektora u nacionalnoj ekonomiji, blaži uticaj krize na dinamiku rasta ovog sektora (Albanija, Bosna i Hercegovina) od onih zemalja u kojima su nadprosečni udeli ovog sektora u nacionalnoj ekonomiji (Srbija, Makedonija, Hrvatska). Generalno, visoke fluktuacije stope rasta BDV po godinama ukazuju da kreativne industrije predstavljaju nadolazeći sektor u celom regionu i da se odvija proces njihove konfiguracije i razvoja.

Sa aspekta strukture i dinamike zaposlenosti u regionu u ovom sektoru radi oko 420.000 stalno zaposlenih. Mada, imajući u vidu fleksibilnu prirodu zapošljavanja u ovom sektoru, zaposlenost je i znatno veća (2 do 3 puta), ali nevidljiva u zvaničnim statistikama. Prosečan udeo formalne zaposlenosti u kreativnim industrijama na nivou regiona u peridu 2003-2011. iznosio je 5,66%, dok je prosečna stopa rasta zaposlenosti iznosila 4,65%. Stope rasta iznad regionalnog proseka beležile su Bosna i Hercegovina (6,8%), Crna Gora (5,84%) i Albanija (6,8%), dok je u ostalim zemljama ovaj pokazatelj bio regionalnih vrednosti. Sa aspekta strukturnih promena, najmanje se kriza osećala u oblasti umetničkih i kreativnih delantosti, umereni pad zaposlenosti beleže informacije i komunikacije, dok je najoštriji pad u oblasti izdavaštva i drugih kreativno-poslovnih usluga.

Regionalno tržište rada u kreativnim industrijama karakterišu značajne dualnosti: povremeno zapošljavanje čini oko 15% zapošljavanja u kreativnim industrijama, nasuprot proseku privrede gde ovaj oblik radnog angažovanja učestvuje sa 11%; reč je sektoru koji zapošljava relativno mladu radnu snagu (do 34 godina) i ona učestvuje u ukupnoj zaposlenosti sa oko 35% u odnosu na prosek privrede u kome je njeno učešće oko 26%; dominantno se u sektoru zapošljava visoko obrazovana radna snaga čije je učešće u intervalu od 46%-55%, u odnosu na prosek privrede koji beleži vrednost ovog pokazatelja na nivou 27%; u privatnoj svojini je zabeležen najveći broj zaposlenih (oko 85%) u odnosu na državni sektor (15%); nekvalifikovana i nisko kvalifikovana radna snaga u kreativnim industrijama učestvuje sa oko 1% u ukupnoj zaposlenosti ovog sektora, u odnosu na prosek privrede koja beleži vrednost ovog pokazatelja na nivou od 10,5%; mala preduzeća sa 5-10 zaposlenih učestvovala su sa 80% u ukupnoj zaposlenosti kreativnih industrija, nasuprot proseku privrede gde su ona imala udeo u zaposlenosti od 70%; okosnicu razvoja kreativnog sektora činla su korporativna preduzeća sa oko 90%, dok je broj samozaposlenih u kreativnim industrijama iznosio oko 10% i u odnosu na prosek privrede bio je niži za 5 procentnih poena. Sve ovo ukazuje da su strukturne karakteristike sektora na nivou regiona, približno slične, kao i da se kreativne industrije nalaze u približno istim fazama razvoja čineći ovaj sektor sve relevantnijim faktorom regionalne ekonomije (sem u Albaniji). Razvoj kreativnih industrija odvija se dinamično, ali neuravnoteženo i u svim zemljama došlo je do promena koje su vodile većem udelu kreativnih aktivnosti, naročito onih koji se zasnivaju na obilatom korišćenju informaciono komunikacionih tehnologija (IKT).

Ipak, nasuprot ovim podacima, javne politike oskudevaju u instrumentima koji bi podržali ovaj sektor i radili na njegovom ekonomskom osnaživanju, a posebno stimulisali njegovu regionalnu saradnju. Čak i ukoliko postoje ovakvi instrumenti, njih karakteriše eksplicitni, ali ne i praktični značaj. Javne politike svugde u reginu oskudevaju u kvalitetnim poreskim instrumentima podrške ovom sektoru, nema adekvatnog poslovnog okruženja za razvoj virtuelne kreativne ekonomije i e-poslovanja koji je dominatni poslovni model u kreativnim industrijama. Iz ugla trgovinskog prometa među zemljama, nema nikakvih restriktivnih mera kojima bi se promet ograničio ili zabranio. Za dela koja se privremeno izvoze iz zemalja Zapadnog Balkana radi izlaganja, (međunarodne izložbe, galerijska izlaganja, promocije itd), ali ne i njihove prodaje podpadaju pod režim ATA KARNET izvoza, odnosno dodeljuje im se dozvola za privremen izvoz u određenom roku, posle čega moraju da se vrate u zemlju odakle su izvezena. U ostalim slučajevima, najveći broj proizvoda kreativnih industrija u regionu podleže carinama od 5%, osim ukoliko se primenjuje CEFTA sporazum gde je carinska stopa 0%. Ulaskom Hrvatske u EU, iz CEFTA sporazuma je isključena ova država, jer primenjuje harmonizovani EU carinski sistem. Najveća ograničenja za reginalnu saradnju ipak predstavlja oporezivanje autorskih naknada kreativaca. Za većinu zemalja u regionu, postoje ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja za oporezivanje dohotka koji potiče od autorskih naknada, tehničkih ili profesionalnih usluga. Maksimalna granica oporezivanja u drugoj zemlji ne može biti veća od 10% bruto prihoda za skoro sve zemlje Zapadnog Balkana, osim Crne Gore sa kojom Srbija nema potpisan sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Tri oblasti javnih politika kroz koje se prelama koncept kreativnih industrija u regionu su kultura, turizam i informaciono-komunikacione tehnologije. Kako se javne politike u regionu vode po sektorskom principu, koncept kreativnih industrija se najvećim delom prepoznaje u okviru kulturnih strategija (Federacija Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Republika Srpska, Crna Gora, lokalni ekonomski i kulturni planovi u Pančevu, Užicu, Tuzli, Zagrebu, Istočnoj Ilidži), ali izostaju jasne konceptualizacije kroz mere i instrumente koje bi strategije trebale da prevedu u praksu. Ovakvo tretiranje kreativnih industrija pokazuje da se na ovaj koncept gleda kao na vezu sa savremenim globalnim tendencijama (UNESCO, UNDP, EU) i konceptima razvoja i time zapravo ukazuje na naprednost političkih opcija koje ove strategije usvajaju i njihovu pripadnost pro-modernim strujama, nasuprot dominantnom tradicionalnom gledanju na kulturu kao nematerijalni, duhovni i često idealistički element u ovim državama.

Značajno je i to da kulturne industrije i kulturno nasleđe predstavljaju okosnicu regionalnih politika razvoja turizma u svim državama, ali i tu se strateški ciljevi vrlo sporo realizuju u praksi, zbog velikih investicija koje rehabilitacija kulturnog nasleđa zahteva, ali i drugih prepreka neekonomske prirode (vlasničkih i administrativnih prepreka, nedostatka ideja, vizije i veština upravljanja ovakvim projektima, dugoročne održivosti i sl.).

Informaciono-komunikacione strategije i podrška informacionom društvu u regionu Zapadnog Balkana koncept kreativnih industrija najčešće prepoznaje kroz digitalizaciju kulturnih sadržaja, nasleđa i korišćenje ICT u povećanju dostupnosti kulturnih sadržaja. U oblasti industrijskog razvoja, na kreativne industrije se apostrofira u njihovim preambulama ili vizijama, ali bez jasnog pravca operacionalizacije ovih narativa npr. u cilju povećanja konkurenosti industrije i indukovanja strukturnih promena u ekonomiji ovih zemalja. Uvid u pomenute strateške dokumente otkriva da su vrlo nejasni vidovi eksploatacije i dometi tržišne valorizacije kreativnih industrija, tako da se često čini da one iako pomenute na nivou javnih politika, nisu na adekvatan način integrisane u socio-ekonomske procese razvoja zemalja Zapadnog Balkana, niti je razjašnjena njihova uloga u ovim procesima. Ova mistifikovanost kreativnih industrija i nedovoljna jasnoća samog koncepta u javnim politikama, implicira da akteri kreativnog sektora njemu pristupaju kao nečemu što je haotično, negativno za razvoj kreativne produkcije, neprofilisano i uz lični osećaj da mu ne pripadaju.

Tokom 2012. godine započeo je rad na izradi strategije „SEE 2020“ kojom rukovodi Regionalni savet za saradnju, a njen cilj je da ubrza procese razvoja regiona Zapadnog Balkana. Bazirajući se na principima „Evropa 2020“ ovaj dokument se zasniva na nekoliko stubova razvoja – integrativni rast (dublje regionalne trgovinske i investicione veze), pametan rast (jačanje inovativnih industrija i onih koje stvaraju dodatu vrednost), održivi razvoja (zeleni rast i održivo korišćenje energije), inkluzivni rast (razvoj veština i šire uključivanje svih grupa u tržište rada) i upravljanje razvojem (unapređenje kapaciteta javne administracije i vladavine prava). Jedan od vidljivijih fokusa ove strategije jeste jačanje regionalne saradnje na polju kreativnih industrija (filma, kulturnog nasleđa i dizajna, digitalne ekonomije), što je u neku ruku jedino održivo rešenje za razvoj ovog sektora, zbog niskih lingvističkih barijera, zajedničkog nasleđa, kulturnih obrazaca, stepena razvoja). Iako je neizvesno kako će zemlje članice Regionalnog saveta za saradnju implementirati strateške ciljeve ovog regionalnog strateškog dokumenta kroz svoje nacionalne politike, tri su programa koja se u predlogu ove strategije predlažu kao glavna u ovoj oblasti: nastavak Ljubljanskog procesa u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, a u cilju saradnje i pomirenja u regionu, uspostavljanje Filmskog fonda za podrušku filmskim projektima i audiovizuelnim ostvarenjima i uspostavljanje platforme za podršku dizajnu i umrežavanju postojećih platformi u oblasti dizajna. Indirektno, posredno na razvoj kreativnog sektora naslanjaju se i strateške aktivnosti u oblasti istraživanja i razvoja i digitalizacije, jer oni omogućavaju širu penetraciju novog znanja i tehnološke infrastrukture neophodne za razvoj kreativnog sektora.

Stvaranje i korišćenje kreativnih sadržaja i tvorevina, kao inputa svih delova ekonomije i povezivanje sa informaciono komunikacionim tehnologijama postaje prioritetno pitanje regionalnog razvoja kreativnih industrija i potrebe da se obezbede novi impulsi rastu. Uslovi za razvoj tržišta kreativnih industrija na području regiona ogledaju se u ideji regionalne integracije u funkciji bržeg ekonomskog razvoja i stvaranja regionalnog tržišta kreativnosti koje bi obuhvatilo postojeća tržišta kreativnih industrija na prostoru regiona. Postojanje regionalnog tržišta kreativnih industrija bi moglo imati pozitivan uticaj na stabilnost nacionalnih sistema kreativnih industrija, efikasnije finansiranje razvoja kreativnih industrija svih zapadno-balkanskih zemalja, prelivanja (spillovers) kreativnih elemenata i znanja u tradicionalne grane nacionalne ekonomije, a naročito prelivanje rasta (growth spillover) kroz trgovinske i tržišne inter i intra industrijske odnose u regionu, koji bi pozitivno delovali na strukturne promene unutar nacionalnih ekonomija na Zapadnom Balkanu.

Uputstvo za citiranje Mikić, H. (2013) Kreativne industrije na Zapadnom Balkanu: ka regionalnom tržištu kreativnosti, Beograd: Grupa za kreativnu ekonomiju.