18.12.2013.

Narodni muzej Kikinde: muzejskim pasošem do kulturnog turiste

Mamutfest (1)-min

Muzejski pasoši dobro su poznato sredstvo promocije muzeja i kulturnog turizma. Svaka metropola, grad sa visokom koncentracijom muzeja i izložbenih postavki pokušava da privuče pažnju ka svom radu muzejskim pasošima. Muzejski pasoš ima za cilj da animira turiste kao potencijalne posetioce muzeja, ali i da građani šire zajednice postanu kulturni turisti i redovni posetioci muzeja. Na ovaj način  muzej komunicira na jedan nov način sa svojom publikom, ali i ostvaruje svoju misiju širenja kolektivnog pamćenja.

Muzejski pasoš Pariz omogućava 2, 4 ili 6 dana obilaska 60 muzeja i izložbenih postavki u Parizu i okolini za 39-69 evra. Nju Jork muzejski pasoš omogućava studentima besplatne posete preko 30 muzejskih postaviku u okolini ovog grada. Muzejski  pasoš Berlin  omogućava  3 dnevni ulaz u 50 muzejskih postavki za 24 evra, a njega prati brošura „Uživaj u muzejima“ koja predstavlja listu muzeja čije se postavke mogu obići, kao i ažurirane informacije o postojećim izložbama. Muzejski pasoš Istambul traje 72h, košta 10 evra i omogućava ulaz u neke istambulske muzeje besplatno, u druge uz popust koji se kreće od 20-40%. Istambulski muzejski pasoš se može koristiti i za popuste u muzejskim prodavnicama suvenira.

Moderna muzejska delatnost sve više se suočava sa konkurencijom medijskih sadržaja i zabave. Da bi muzej saočuvao svoje mesto u raznolikoj ponudi sadržaja koji se nude savremenom posetiocu i vršio svoje funkcije, neophodno je da se prilagodi novim kontekstima, ne zapostavljajući zadatke muzeja i njegovu suštinu.[1] Stoga je savremena interpretacija muzejskih eksponata, sadržaja i tema, kao i korišćenje savremenih instrumenata promocije sastavni alat u poslovanju muzeja. Nekada su muzeji bili vaspitne ustanove i služili su kao formalna dopuna obrazovanju. Danas su oni nešto više – deo kreativne ekonomije! Većina istraživanja potvrđuje da to očekuju i posetioci muzeja-da muzej doprinese zabavi i njihovoj kreativnoj inspiraciji.

Prema poslednjim podacima, 2009. godine u Srbiji je evidentirano ukupno 108 muzeja i muzejskih zbirki od čega 2 prirodnjačka, 6 ekonomsko-tehničkih, 28 društveno istorijskih, 35 kompleksnih i 37 umetničkih muzeja. Od toga u centralnoj Srbiji posluje 75 ovakvih ustanova i zbirki, a u Vojvodini 22.

Muzejski pasoš kao koncept afirmacije muzeja u našoj zmelji uveden je kroz projekat IPA prekogranične saradnje Mađarska-Srbija. On je imao za cilj da uspostavi saradnju između muzeja i galerija i uvođenjem muzejskog pasoša stimuliše veću posetu i poboljšanje kulturnog turizma. Osnovni smisao projekta je da se lokalno stanovništvo pretvori u kulturne turiste i omogući im se obilazak muzeja i kolekcionarskih zbirki pod pristupačnim uslovima. Kroz ovaj projekat razvijan je model „nultog“ muzejskog pasoša koji je deljen besplatno. Trenutno muzejski pasuš ne omogućava popuste na dodatne usluge (npr. muzejske suvenirnice). Za njegovu promociju zaduženi su muzeji, a  kroz projekat je izostala saradnja sa lokalnim turističkim organizacijama. Osim muzejskog pasoša postoji i sajt museum pass na kome su predstavljeni svi muzeji koji nude svoju ponudu u muzejskom pasošu kao i mobilne aplikacije za telefone, putem kojih se može pristupiti sajtu ili preuzimati sadržaji.

Muzejski pasoš pokriva 15 muzeja na teritoriji  popuste, a neki ne. Ove isprave čiji je rok važenja 5 godina, omogućavaju povoljniji obilazak muzeja u županjama u Mađarskoj-Bač Kiškun i Čongrad, a u Vojvodini u muzejima koji se nalaze u Kikindi, Novom Sadu, Pančevu, Somboru, Subotici, Bačkoj Palanci, Odžacima, Zrenjaninu, Beloj Crkvi, Vršcu.

Svaka strana muzejskog pasoša sadrži osnovne informacije o muzeju, kontakt, GPS podatke, faks i kontakt mail, kao i mesto za overu pasoša. Svaka strana muzejskog pasoša se može overiti pečatom muzeja koji je posetilac obišao, a cilj ove promocije je da vlasnici muzejskog pasoša sakupljaju pečate i da im sakupljeni pečati omoguće dodatne povlastice u oblasti kulture. Trenutno je projekat razvijen na osnovnom nivou, i muzejski pečati se ne mogu koristi za dodatne povlastice, ali se očekuje da u budućnosti  uz muzejski pasoš budu povezane i ostale usluge i sadržaji u oblasti kulture.  Prvih 30.000 pasoša biće dodeljeno besplatno, a ostali će se naplaćivati, kao što je to praksa u svetu. Prva serija pasoša bi trebala posetioce da motiviše da putuju u većem broju kroz region i da na svojim putovanjima obilaze muzeje.

Narodni muzej Kikinda je jedan od muzeja koji je uključen u ovaj projekat i koji svojim posetiocima osim stalne postavke Kikindskog mamuta, nudi i postavke iz različitih perioda i zbirki. Muzej je osnovan 1946. godine, a smešten je u zgradi nekadašnjeg Magistrata (Kurija). Muzej je kompleksnog tipa i  raspolaže tradicionalnim zbirkama predmeta koje broje 25.520 predmeta. Najveću zbirku predmeta čini arheološka zbirka. U muzeju se čuvaju i originalni ostaci najbolje očuvanog skeleta mamuta u Evropi, koji je otkriven u iskopavanjima kikindske fabrike crepa „Toza Marković“. Muzej je postao veoma popularan i izvan lokalne zajednice projektom „Kikindski mamut“  realizovanim 2006. godine. Projekat je bio zasnovan na inovativnom modelu korišćenja nasleđa u funkciji socio-ekonomskog razvoja lokalne zajednice i stvaranja novog identitetskog obeležja grada. Projekat je podržala Evropska komisija i predstavljao je projekat sa najvećim  do tada odobrenim budžetom u oblasti kulture koja je podržala EU na teritoriji Srbije. Iako muzej godišnje organiizuje oko 33 prateća programa, rezultat projekta „Kikindski mamut“ je i veoma interesantna i popularna manifestacija „Mamutfest“. Ona popularizuje arheologiju, baštinu i savremeni odnos prema njoj, kao i stvaranje novog identiteta i simbolličkog značenja lokalnog nasleđa. „Mamutfest“ se prvenstveno obraća najmlađim posetiocima muzeja i kroz različite programe u toku trajanja ove manifestacije usmeren je na izgrađivanje kulturnih navika i potreba kod najmlađe populacije.

Trenutno Narodni muzej Kikinda radi na osavremenjavanju muzejskih postavki, odnosno projektu nove muzejske interpretacije koju sprovodi irska firma specijalizovana za savremeno  kreiranje muzejskih sadržaja.  Za svaku pohvalu je i to što pored 30.000 posetilaca godišnje, muzej svake godine osmišljava načine da privuče novu publiku, ali i održi konstantno interesovanje i lojalnost postojeće muzejske publike. O tome kako savremena interpretacija muzejskih fondova i prateći programi inovativnog karaktera mogu da povećaju popularnost muzeja i afirmišu saznanje o baštini kao društveno prihvatljivu kulturnu naviku šire zajednice, govore i podaci po rastu poseta. Narodni muzej u Kikindi je poslednjih 8 godina beležio godišnji rast poseta od 25%. Tako je na primer, 2007. godine zabeleženo 15.100 posetilaca, a 2012. nešto više do 30.000 posetilaca. Narodni muzej Kikinde vrlo efikasno investira svoja sredstva u razvoj muzejskih sadržaja, o čemu govore i vrednost indikatora efikasnosti korišćenja sredstava po posetiocu koji iznosi 6 evra. Uključivanjem u projekat muzejski pasoš i daljom popularizacijom muzejskih zbirki može se očekivati rast posećenosti za oko 15% godišnje, ali i kreairanje novih muzejskih sadržaja.

Izvor: Mikić, H. (2013) Narodni muzej Kikinda: muzejskim pasošem do kulturnog turiste, Beograd: Grupa za kreativnu ekonomiju.


[1] Mat, G. i dr. (2004) Menadžment muzeja, Beograd: CLIO
[2]  Republički zavod za statistiku (2012) Statistički godišnjak Srbije 2011.