02.02.2014.

Kreativna Kikinda: rehabilitacijom Suvače do novih prostora kreativnosti

SRT_5824Suvača u Kikindi je objekat od izuzetnog kulturnog značaja  koji je 2013. godine stavljen na Listu prioritetnih intervencija u okviru Ljubljanskog procesa 2: rehabilitacija našeg zajedničkog nasleđa koji sprovodi Savet Evrope/EU. Ljubljanski proces se bavi promenom percepcije kulturnog nasleđa, novim vidovima njegove rehabilitacije i uključivanjem u socio-ekonomski razvoj lokalnih zajednica.

Suvača se usled starosti i nekorišćenja nalazila u veoma lošem stanju, naročito usled prokišnjavanja i stalno prisutne vode na zemljištu oko suvače. Projekat rehabilitacije Suvače u Kikindi tokom 2013. godine dobio je finansijsku pomoć kroz Ljubljanski proces za istraživanje statike objekta, merenje vlage, ispitivanje uzoraka materijala od kojih je suvača pravljena, kao i antropološko vrednovanje objekta kako bi se pravilno definisala buduća namena objekta. Istraživanje ćiji su rezultati predstavljeni u nastavku studije slučaja obuhvatili su tri grupe ispitanika: slučajni prolaznici (100 anketiranih), najbliže komšije Suvače i nekadašnji vlasnici (20 porodica) i potencijalni korisnici ovog prostora.

Sam projekat rehabilitacije podstakao je dodatno interesovanje lokalne zajednice za ovo mesto, podstaknuto činjenicama da je značaj Suvače prepoznat na nivou EU, kroz finansiranje ovog projekta. Otvaranje Suvače obeleženo je prigodnom manifestacijom “Kod Suvače u 5” gde su žene iz udruženja “Suvača” obučene u narodne nošnje spremale tradicionalna jela od brašna, a aktivno učešće su uzeli i najmlađi sugrađani Kikinde. Procene su da je u ovom događaju učestvovalo oko 300 posetilaca. Potom je Suvača ponovo otvorena tokom oktobra u toku trajanja manifestacije “Dani ludaje” kada je ovaj spomenik kulture bio otvoren za turiste koji su mogli da se upoznaju sa tradicionalnim načinom života banatske ravnice.

Projekat rehabilitacije Suvače u Kikindi u narednim fazama obuhvatiće konzervaciju unutrašnjosti objekta, rekonstrukciju mehanizma za mlevenje i njegovo ponovno vraćanje u funkciju. Takođe, ove radove pratiće i intenzivnije osmišljavanje programa i kreativnih radionica, kao i bolje umrežavanje kreativnih preduzetnika koji svoj rad zasnivaju na materijalnom i nematerijalnom nasleđu.

DSCN6922

Istorijat Suvače u Kikindi

Suvače su bile postrojenja za mlevenje žitarica na teritoriji Vojvodine, zajedno sa vetrenjačama. Radile su na konjski pogon, a zasnovane na mehanizmu okretanja kamenja. Skoro svako mesto u Banatu je imalo suvače. Podaci iz literature govore da je u Kikindi i okolini bio veliki broj suvača. 1847. god. je zabeležena čak 51 suvača u Kikindi. Suvače su obično građene na uglu dve ulice, jer im se tako lakše prilazilo. Za unutrašnjost suvača tj. pogonski mehanizam je najčešće korišćeno bagremovo drvo, jer je dovoljno tvrdo.

Međutim, krajem 19. i početkom 20. veka suvače na području Kikinde polako nestaju, jer se su se pojavili za tadašnje doba savremeniji oblici mlevenja žitarica – mlinovi. Ipak popularnost mlevenja žitarica u suvačama zadržala se u značajnoj meri, jer je žito mleveno u suačama osim povoljnijeg ušura imalo neuporedivo bolji ukus pri spremanju hleba. Od velikog broja suvača na teritoriji Vojvodine, danas je sačuvana samo jedna suvača u Kikindi. Ovaj objekat predstavlja zaštićeno kulturno dobro i ima status spomenika kulture od izuzetnog značaja. Ona je jedini preostali objekat korišćen za mlevenje žitarica na konjski pogon, u Srbiji. Sagrađena je 1899. godine udruživanjem trideset zemljoradnika u zadrugu, kada su kupili mehanizam suvače u Padeju koji su preneli u sagrađenu suvaču u Kikindi. Tada je u Kikindi pored velikog broja suvača, bilo parnih mlinova i dve vetrenjače. Zadrugari su suvaču 1909. godine prodali Fabijanu Krimeru, a njegovi naslednici su upravljali suvačom sve do 1946. godine kada je ona konfiskovana.  Suvača u Kikindi je 1951. godine stavljena pod zaštitu države, a 1990. godine progrlašena za spomenik kulture.

U prošlosti podaci govore da suvače nisu bile samo mesto privrednog života, već i socijalnog. Prema prikupljenim podacima o nameni suvače u Kikindi ona je služila i za jačanje socijalne kohezije, jer su njeni pojedini delovi služili za okupljanje pomeljara i zadrugara, a i drugih meštana Kikinde. U suvači su radila najmanje 2 radnika – suvačar i jedna osoba koja je terala konje, kad se mlelo na jedan par konja. U suvači se najčešće mlelo žito, ječam i kukuruz. Prosečna porodica u Kikindi je mlela žito po potrebi, jednom nedeljno, jednom u 10-12 dana. Za vreme rata, po rečima starijih ispitanika, Nemci su propisali 60 kg. žita po glavi u jednom domaćinstvu.

1

Najstariji žitelji Kikinde, koji se sećaju suvače, perioda kada je ona još  uvek bila u funkciji, načina mlevenja i organizacije rada, kao i društvenog života, sada imaju između 80 i 90 godina. Verovanja vezana za suvaču su da na mestu gde se ona nalazi ne treba graditi kuću, jer je zbog teškog rada to mesto sa mnogo negativne energije. Međutim, suvača je bila mesto i za lepe stvari – tridesetih godina 20. veka pamti se da su se skoro svako veče okupljali kod suvače momci i devojke kako bi zakazivali sastanke, družili se, pevali i svirali. Pamti se da je suvača u Kikindi tada bila značajan deo društvenog života mladih.  Irena Varga, jedna od potomaka bivših vlasnika suvače, se seća priča da su tridesetih godina 20. veka momci krišom ulazili u suvaču i krali kolomast – crnu mast kojim se podmazivao donji deo popa, da bi se lakše okretao. Tom crnom mašću momci su mazali izabrane devojke, a ako bi se devojka okrenula i pogledala momka koji je namazao crnom mašću, verovalo se da će ona biti njegova.

Antropološko vredovanje Suvače u Kikindi, pokazuje da mlađe stanovništvo smatra da je Suvača važna za kikinđane, da ima veliki arhitektonski značaj i da je deo tradicionalnih vrednosti koje treba očuvati.    Svi meštani se slažu da  Suvača u Kikindi predstavlja simbol i obeležje grada za one koji dolaze u posetu ovom mestu. Sasvim je izvesno da suvača prvenstveno predstavlja identitetsko obeležje Kikinde, ali takođe ona za mnoge meštane ima emotivan prizvuk i izaziva simboličko značenje. Prvo, Suvača se doživljava kao deo tradicije i kulture Vojvodine sa velikim istorijskim značajem. Drugo, određeni deo meštana proživeo je neke istorijske događaje u kojima je Suvača bila deo, pa je tako onda danas u njihovom sećanju deo proiživljene prošlosti.

SRT_5558

Rehabilitacija Suvače u Kikindu: novi prostor kreativnosti

I faza rehabilitacija Suvače u Kikindi sprovedena je tokom 2013. godine u okviru Ljubljanskog procesa uz finansijsku pomoć Ministarstva kulture i informisanja. Na taj način saniran je krov Suvače i izvršeni urgentni radovi kako bi ona mogla delimično da se upotrebljava. Ideja koja je stojala iza projekta rehabilitacije Suvače u Kikindi bila je da ona ponovo postane mesto kojie će okupiti lokalnu zajednicu i biti u službi očuvanja nematerijalne kulturne baštine, ali i dodavanja nove vrednosti lokalnoj sredini. Njena pravobitna namena viđena je kroz povećanje kvaliteta života lokalnog stanovništa u edukativnom, turističko-privrednom i kulturnom smislu što bi sveukupno doprinelo održivom razvoju sredine. Ovakva ideja utemeljena je i ojačna ispitivanjem percepcije lokalnog stanovništva o vrednostima Suvače. Rezultati ovog istraživanja pokazali su da većina stanovništva vidi Suvaču kao autenetično mesto za edukativne i kreativne radionice, prostor za edukaciju mladih kroz izložbe, razne projekcije o nekadašnjem načinu rada Suvače, zatim da se u Suvači povremeno organizuju sajmovi stare banatske hrane “hrana naših baka”, sajam kolača, peciva, promocija likovnog i književnog stvaralaštva.

Opština Kikinda je pobratim sa 12 gradova u Rumuniji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Norveškoj, Izraelu i Slovačkoj, što pruža povoljne mogućnosti za efikasnu promociju Suvače kao turističke atrakcije za inostrane delegacije i turiste, bez velikih promotivnih troškova. Dosadašnje stanje pokazuje, da Suvača nije bila pristupačna za oblizake, te da se gosti Kikinde nisu vodili u njen obilazak, sem ukoliko se nije prolazilo nekom drugom namenom pored nje. Suvača je takođe bila otvorena za posetu samo uz najavu Narodnom muzeju Kikinde. Rehabilitacijom ovaj objekat je postao pristupačan za obilaske, Narodni muzej Kikinda izrađuje razglednice sa motivom Suvače, dok lokalna turistička organizacije Kikinde planira izradu lafleta kako bi ovaj objekat bio ponuđen kao novi turistički sadržaj u Kikindi.

Kako je Kikinda prekogranična opština, dalja turistička valorizacija Suvače se može očekivati kroz projekte razvoja prekograničnih turističkih itinerera i tranzitnog turizma, zbog blizine granice. Ovome doprinosi i prepoznavanje Suvače kao značajnog resursa za razvoj turizma u Banatu (Strategija razvoja turizma u Banatu, 2008. godine)[1] što joj daje karakter regionalne turističke atrakcije. Suvača bi u tom smislu mogla da posluži kao ogledni primer za razvoj kreativnog turizma. Naime, pojavom kreativnog turizma kao oblika turizma u kome posetioci mogu razvijati svoje kreativne potencijale i aktivno učestvovati u stvaranju kreativnog proizvoda i iskustva, lokaliteti kulturnog nasleđa dobijaju drugačije funkcije od onih prikazivačkih, informativnih i edukativnih. UNESCO definiše kreativni turizam “kao turizam u kome je putovanje usmereno na sticanje autentičnog iskustva uz participativno učenje kroz umetnost, nasleđe ili posebne karakteristike mesta, i uspostavljanje veze sa onima koji žive na tom prostoru”.[2] To je turizam koji omogućava širi pristup kulturi, uključuje turistu u nešto eksperimentalno, autentično i interaktivno. A visok nivo angažovanosti lokalnog stanovništva, oživljanje postupka rada u Suvači i kreativni turizam mogli bi da omoguće novom profilu turiste da oseti eksperimentala, autentičan i aktivan doživljaj odnosno da proživi nezaboravno iskustvo.

Iz ugla ekonomije, u opštini Kikinda su glavne poluge ekonomije rudarstvo, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda. Zbog ovakve strukture privrede, značajan je nivo nezaposlenosti žena (od ukupno 17.827 nezaposlenih lica 8.953 su žene) od čega najveći broj njih dolazi iz socijalno ranjivih grupa. Daljom, rehabilitacijom Suvače i razvojem novih programskih sadržaja ovaj lokalitet može postati mesto za osposobljavanje žena iz socijalno ranjivih  grupa (domaća radinost, zanati i slično), njihovo ekonomsko osnaživanje i socijalno integrisanje u život lokalne zajednice.

IMG_5452

Osim ovih namena, Suvači će delimično biti vraćena i prvobitna funkcija, osposobljavanjem mlina da ponovo radi, te se može koristiti kao ogledni muzej za sagledavanje privredne delatnosti tog doba. Ovaj aspekt korišćenja Suvače argumentovan je stavovima najmlađe populacije iz realizovanog istraživanja, koja je svoje potrebe u domenu kulture i saznanja opisala kroz stav “da nedostaju sadržaji i mesta gde se može kroz lično angažovanje nešto novo naučiti”.

Napomena: Sadržaj ove studije slučaja baziran je na Preliminarnoj tehničkoj proceni Suvače u Kikindi (2012) i Studiji izvodljivosti Suvača u Kikindi (2013) nastalim u okviru Ljubljanskog procesa, kao i istraživanju sprovedenom u okviru projekta “Kikindska Suvača” podržanim EU grantom za održivu rehabilitaciju kulturnog nasleđa na Zapadnom Balkanu. Autorski tim koji je radio na relizaciji projekta i istraživanja činili su: Estela Radonjić Živkov i Marija Dragašić, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Lidija Milašinović Narodni muzej Kikinda, Luka Aćimović, Vladimir Vujin, Ljubica Dimitrijević, Leda Šiling Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Subotice. Foto arhiva: fotografije Irene Varge, jedne od potomaka bivših vlasnika Suvače, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Narodni muzej Kikinde.

Uputstvo za citiranje: Grupa za kreativnu ekonomiju (2013) Kreativna Kikinda: rehabilitacijom Suvače do novih prostora kreativnosti, Beograd: Grupa za kreativnu ekonomiju. Fotografije: Narodni muzej Kikinda // Grupa za kreativnu ekonomiju. Zahvaljujemo se Esteli Radonjić Živkov na dostavljenom materijalu za izradu studije slučaja.


[1] Štetić, S. (2018) Stategija razvoja turizma Banata, http://www.btk.rs/images/biblioteka/Strategija_razvoja_turizma_Banata_305.pdf

[2] UNESCO (2006)Towards sustainable strategies for creative tourism: creative cities network http://unesdoc.unesco.org/images/0015/001598/159811E.pdf (pristup, 01.08.2013).