10.11.2014.

Lideri inovacija u kreativnoj ekonomiji na II Forumu kreativne ekonomije

Na II Forumu u okviru poslednje sesije predstavljeni su lideri inovacija u kreativnoj ekonomiji  čiji se rad temelji na aktivnom povezivanju resursa nasleđa sa kreativnim industrijama, ali i na partnerstvu sa korporativnom sektorom. Zajedničko za sve ove primere je da ih je povezala ideja održive rehabilitacije i ekonomske upotrebe kulturnog nasleđa koja omogućuje kontinuitet i očuvanje sociokulturnih vrednosti i dodaje im novu vrednost kroz savremene pristupe ekonomskoj valorizaciji.

Bora Dimitrijević direktor Narodnog muzeja Zaječar predstavio je projekat rehabilitacije lokaliteta “Felix Romuliana” i sve veći značaj održivosti ovog lokaliteta kroz njegovu tešnju vezu sa lokalnim kreativnim industrijama. Da kreativne industrije mogu pomoći u afirmaciji nasleđa pokazao je interesantan primer rehabilitacije ovog lokaliteta, inače jednog od onih koje je izabrala Londonska škola za ekonomiju u saradnji sa Savetom Evrope i  nacionalnim ekspertima za procenu i kvantifikovanje socioekonomskih efekata konzervacije i upotrebe arheoloških nalazišta.

Ljubiša Šolaja direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica objasnio je kako elementi nalazišta, kamena plastika i mozaici “Carske Palate Sirmium” mogu biti inspiracija za razvoj kreativne ekonomije.

Ksenija Marković i Nenad Radujević lideri razvoja autorske mode u Srbiji ukazali su kroz svoju prezentaciju kako autorska moda kao deo kreativne industrije može biti u funkciji oživljavanja zapuštenih objekata kulturnog nasleđa. Oni su predstavili 15 godišnje iskustvo Beogradske nedelje mode, koje se sada razvija kroz Udruženja modnih dizajnera BFW Designers Collective čiji su osnivači, u uspostavljanju dijaloga između prošlosti i sadašnjosti, kroz korišćenje kulturnog nasleđa kao platforme za promociju autorske mode. Markovićeva je istakla da je povezivanje kreativnih industrija i kulturnog nasleđa osnovni stub razvoja kreativne privrede i ekonomije jer ishodi “ovakvih procesa povezivanja jesu i nova čitanja savremenog modnog stvaralaštva s jedne i lokalne i nacionalne kulturne baštine s druge strane”.

Sonja Marić, direktor marketinga UNIQA osiguranja predstavila je primer BizArt partnerstva ove kompanije u oblasti kulturnog nasleđa. Ona je istakla da ova kompanija ima dugu tradiciju saradnje sa privrednim sektorom kroz program ArtUNIQA-specijalno osiguranje kolekcija i umetničkih projekata, ali da je anagažman na realizaciji projekta “Skriveno blago Doma Jevrema Grujića” otvorilo nove perspektive saradnje u ovoj oblasti. Dom Jevrema Grujića zajedno sa Suvačom u Kikindi i Ćaćanskim termama, je jedan od oglednih primera za razvoj mentorskog rada na izradi biznis planova u oblasti nasleđa koji je tokom ove godine realizaovan uz pomoć Savet Evrope. Afirmisanje novog Muzeja diplomatije i avangarde započelo je izložbom “Skriveno blago Dom Jevrema Grujića” koje je za samo mesec dana zabeležilo oko 27.000 poseta. Izlaganje Marićeve bilo je usmereno na nove modele BizArt saradnje u okviru ove izložbe u kojoj koristi mogu imati i nasleđe i korporativni sektor, i ona je istakla da je UNIQA i kroz ovaj projekat još jednom potvrdila da ova kompanija “Misli da su dobre ideje sugda oko nas” i da ih samo treba okriti.

Miloš Đukelić, direktor filmske kuće Red Production i jedan od 35 lidera kreativne ekonomije u Srbiji u okviru programa internacionalizacije kreativnih industrija “Creative Industries SERBIA”, predstavio je inovativne modele korišćenja kulturnog nasleđa kao filmske lokacije. Đukelić je rekao “da prepoznavanje nečega vrednog za kulturu i društvo i potreba da se te vrednosti sačuvaju kao civilizacijska vrednost u osnovi je brige o kulturnom nasleđu”, kao i da su film i nasleđe povezani neraskidivom vezom i u prošlosti i u sadašnjosti. Đukelić je istakao “da nije bitno samo nešto sačuvati, urediti, zaštititi… nego i ponuditi rešenja kako da se sačuvano nasleđe koristi od strane najrazličitijih kreativnih industrija” a onda je na primeru rada svoje produkcijske kuće i korišćenja enterijera i eksterijera tvrđava u Srbiji pokazao kako se može ostvariti smisleno i ekonomski održivo povezivanje filmske i televizijske industrije i kulturnog nasleđa.

Estela Radonjić-Živkov iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika predstavila je rehabilitaciju Suvače u Kikindi i njeno pretvaranje u Community centar, ali i korišćenje narodnog graditeljskog nasleđa kao osnove i centralnog elementa za razvoj lokalnih kreativnih industrija u Kikindi.

2 Forum kreativne ekonomije održan je u organizaciji Fondacije Grupa za kreativnu ekonomiju u partnerstvu sa Ministarstvom kulture i Infomisanja, a pod pokroviteljstvom Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji i imao je za cilj da pruži novo promišljanje o ulozi nasleđa u razvoju kreativne ekonomije u Srbiji.

Photo credits: Grupa za kreativnu ekonomiju, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Tanjug.