11.11.2014.

Kulturno nasledje ključno za razvoj jake kreativne ekonomije u Srbiji

Na nedavnom 2 Forumu kreativne ekonomije održanom kao partnerstvo Grupe za kreativnu ekonomiju i Ministarstva kulture i informisanja, a pod pokroviteljstvom Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, ocenjeno je da je kulturno nasleđe ključ razvoja jakog i održivog kreativnog društva i ekonomije u Srbiji i da kulturno nasleđe mora biti prepoznato kao razvojni potencijal, i na taj način i tretirano u agendi razvoja Srbije…

Povezivanje kreativnih industrija i kulturnog nasleđa je imprativ razvoja nacionalnog kreativnog sektora, a ishodi ovog modela kreativizacije srpske privrede i kulture jesu novo čitanje savremenog stvaralašta s jedne, i lokalnog i nacionalnog nasleđa sa druge strane i smislena i savremena ekonomska upotreba  nasleđa kroz kreativne industrije…

U punoj Palati Federacije kroz 3 sesije, učestovalo je 27 govornika i diskutanata od oko 170 učesnika Foruma. Forum su otvorili svojim izlaganjima Hristina Mikić, direktorka Grupe za kreativnu ekonomiju, NJE Majkl Kirbi, ambasador SAD u Srbiji i Ivan Tasovac ministar kulture i informisanja Srbije.

Mikićeva je naglasila „da kulturno nasleđe osigurava kulturni kontinuitet, proces identifikacije i jačanja određenog identiteta unutar zajednice, ali da je ono i baza znanja za razvoj kreativnog društva i privrede, i da zbog toga ima veliki značaj u kreativnoj ekonomiji”.

Prema njenim rečima Srbija danas ima zvanično zaštićeno oko 2500 kulturnih dobara, procene su da ih ima mnogo više. Jako mali broj njih ima razrađen plan upravljanja i strategije smislene i savremene ekonomske upotrebe. U sektoru nasleđa u širem smislu zaposleno je oko 5.588 osoba, od čega u zavodima za zaštitu spomenika kulture radi oko 550 osoba. Kulturno nasleđe učestvuje u stvaranju BDV kreativnog sektora prosečno sa oko 0,5%  i upošljava oko 5% kreativne radne snage. Godišnje se uloži iz nacionalnih sredstava oko 16,5-18 miliona evra u kulturno nasleđe… “Sve ovo govori da je kulturno nasledje prepoznato kao važno za srpsko društvo i ekonomiju, ali da nam ipak predstoji još mnogo toga da se uradi na deblokiranju njegovih potencijala, povezivanju sa kreativnim industrijama i stvaranju jake nacionalne kreativne ekonomije” ocenila je Mikićeva.

Tasovac je istakao da mu je veliko zadovoljstvo što učestvuje na Forumu kreativne ekonomije i rekao da je to još jedan značajan korak u prepoznavanju kulture kao važnog resursa za održivi razvoj našeg društva. “Kulturno nasleđe ne predstavlja teret, već je jedan od najvećih – i za sada ne u potpunosti iskrorišćenih razvojnih potencijala Srbije” ocenio je Tasovac i dodao da “podizanje kapaciteta profesionalaca u kulturi i relevantnih institucija treba da omogući razvoj upravo ovog potencijala što podrazumeva da se uz zaštitu kulturnog nasleđa mudro koristi i njegov razvojni element. Kako bi se postigao ovaj cilj ova oblast mora konstantno da se prilagođava savremenim tokovima i potrebama društva”.

Ambasador Kirbi je rekao da treba razvijati privatno-javna partnerstva kao novi model rada u kreativnom sektoru u Srbiji i istakao da “Srbija ima veliko i značajno kulturno nasleđe, ali da treba da ga iskoristi kao potencijal za ekonomiski razvoj zemlje” podsetivši “da u zemlji postoji veliki broj divnih manastira, ali i primera moderne umetnosti”.

Američki učesnici dr Christina Luke, Donovan Rypkema i John Drew Giblin, ataše za kulturu u Ambasadi SAD u Srbiji predstavili su američki pristup i iskustvo u povezivanju kulturnog nasleđa, kreativne ekonomije i kulturne diplomatije. Rypkema, vodeći stručnjak za projekte rehabilitacije i nekada, ključni ekspert programa Svetske Banke u ovoj oblasti, istakao je da  treba razmišljati izvan klasičnih modela ekonomske valorizacije nasleđa, kao što je to turizam, već fokus staviti na povezivanje kulturnog nasleđa i kreativnih industrija. Profesorka Luke navela je da kulturno nasleđe treba koristiti što više u procesima kulturne diplomatije i da su SAD Smit Munth ukazom 1948.  započele stvaranje jedne nove paradigme kulturne diplomatije u kojoj kultura i nasleđe postaju prostor za kulturnu saradnju, bolje razumevanje među različitim kulturama i izgradnju pozitivnog imidža jedne zemlje u inostranstvu i da danas amerika ima značajna iskustvo u ovoj sferi.

U Nacionalnoj sesiji “Kulturno nasleđe u socioekonomskom ključu razvoja Srbije” učesnici su konstatovali da je neophodno ovaj sektor tretirati na sistamatskoj osnovi, kao razvojni resurs i izraditi strategiju zaštite i ekonomskog korišćenja kulturnog nasleđa.

Hristina Mikić, direktorka Grupe za kreativnu ekonomiju na početku je predstavila rezultate istraživanja razvojnih aspekata kulturnog nasleđa u Srbiji u poslednjih 10 godina i navela da najveće izazove u oblasti nasleđa predstavljaju veliki budžetski deficit i teški ekonomski uslovi u zemlji, nepostojanje strateškog pristupa u ovoj oblasti, zastarela i neusaglašena regulativa sa konvencijama Saveta Evrope i Unesco, zaštita koja se odvija samo na nivou tehničke zaštite i sistem finansiranja nasleđa. Mikićeva je naglasila da su ključni problemi nasleđa u Srbiji u oblasti upravljanja i finansiranja i da će oba problema biti rešena “prelaskom sa modela klasične tehničke zaštite na pristup upravljanja zasnovan na vrednostima nasleđa, njihovom očuvanju i upravljanju, a potom na pristup živućeg nasleđa koji postavlja ljude i lokalnu zajednicu u centar, a nasleđe tretira kao neodvojiv deo te zajednice”.

Vladimir Marinković potpredsednik Narodne Skupštine Srbije naveo da je nasleđe ključni resurs za izgradnju kreativnog društva i ekonomije, i da ovakvi skupovi i strategija za ovaj sektor svakako bi doprineli da se nasleđu pristupa tako da ono može dati najbolje rezultate u smislu socioekonomskog razvoja Srbije.

Prof. Gojko Rikalović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je da profesionalno povezivanje ekonomije i nasleđa na pravi način i mudro, može da doprinese održivosti ovog sektora i nikako mu nije pretnja. 

Asja Drača Muntean, pomoćnik ministra kulture za  međunarodnu saradnju i evropske integracije jnavela je da je Srbija već započela proces razvojnog tretiranja kulturnog nasleđa kroz Regionalni program  Saveta Evrope za rehabilitaciju kulturnog i prirodnog nasleđa koji se sada odvija pod nazivom  “Ljubljanski proces 2”,  ali da bi on bio još uspešniji moraju da se primenjuju novi modeli i standardi u vrednovanju i interpretaciji nasleđa. Ona je navela da Ministarstvo kulture i informisanje ima pred sobom ozbiljan zadatak – da stvori uslove i omogući primenu najsavremenijih pristupa očuvanja nasleđa poštujući sve njegove specifične vrednosti, ali i uvažavajući činjenicu da se ovaj zadatak obavlja u savremenom kontekstu i uz rastući značaj kreativne ekonomije.  

Estela Radonjić Živkov, iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i nacionalni koordinator projekta Ljubljanski proces 2 Saveta Evrope/EU/TFCS, osvrnula se na niz problema u oblasti zaštite, ali i moguća rešenja u budućnosti. Ona je istakla da zavodi nemaju kratkoročne niti dugoročne planove i da se kampanje zaštite dešavaju pod okriljem uglavnom nekih proslava- ustanka, rata, jubileja i da se tada bez konkretne ideje utroši velika količina novca, a rezultati često izostanu. Ona je dodala i da “se u samoj konzervaciji ne poštuju osnovni principi uspostavljeni venecijanskom poveljom, diskutuje se o davno prevaziđenim problemima; u zavisnosti od političkog okruženja, favorizuju posebne vrste nasleđa, dok se na druge ne obraća pažnja”. Kao moguća rešenja ovih problema i deblokiranje razvojnog potencijala nasleđa Radonjić-Živkov je rekla da je neophodno “izvršiti preliminarnu procenu rehabilitacionog potencijala resursa nasleđa, te na osnovu toga pristupiti planiranju resursa i pravaca rehabilitacije, uvesti strateški pristup u radu zavoda za zaštitu spomenka kulture, doneti novi zakon, raditi na većoj profesionalizaciji sektora, institucionalizovati IPSARH metodologiju, i sve to započeti izradom krovne strategije za zaštitu i ekonomsko korišćenje kulturnog nasleđa”.