05.12.2014.

Kulturno nasleđe: osnova razvoja kreativne ekonomije

U kreativnoj ekonomiji kulturno nasleđe ima poseban značaj. Prvo, kulturno nasleđe osigurava kulturni kontinuitet, proces identifikacije i jačanja određenog identiteta unutar zajednice. Drugo nasleđe je baza znanja za razvoj kreativnog društva i privrede. Istraživanje, vrednovanje, dokumentovanje, konzervacija i smislena ekonomska upotreba kulturnog nasleđa omogućavaju unapređenje inovacionog kapaciteta društva i razvoj održivih kreativnih industrija.

Tekst je transkript govora direktorke Grupe za kreativnu ekonomiju, Hristine Mikić na otvaranju II Foruma kreativne ekonomije, koji je održan 7. novembra 2014. godine u Palati Srbije u partnerstvu sa Ministarstvom kulture i informisanja.

Kulturno nasleđe je čuvar kulturnih kodova i arhetipova koji definišu autentično stvaralaštvo određenog prostora i smisao našeg postojanja. Ono pruža inspiraciju za savremeno stvaralaštvo, inovacije i razvoj kreativne privrede. Odgovoran odnos društva prema kulturnom nasleđu glavni je preduslov za razvoj kreativne ekonomije i ključna komponenta međunarodnih odnosa.

Srbija danas ima zvanično zaštićeno oko 2500 kulturnih dobara, procene su da ih ima mnogo više. Jako mali broj njih ima razrađen plan upravljanja i strategije smislene i savremene ekonomske upotrebe. Zaštitom se bavi 14 različitih zavoda za zaštitu spomenika kulture. U Srbiji je od 1947. godine do danas sprovedeno vise od 1200 istraživčkih studija i projekata u oblasti nasleđa, od kojih oko 80%  na arheološkim nalazištima, 20 % na spomenicima kulture.  U sektoru nasleđa shvaćenom u širem smislu zaposleno je oko 5.588 osoba, od čega u zavodima za zaštitu spomenika kulture radi oko 550 osoba. Kulturno nasleđe učestvuje u stvaranju bruto dodate vrednosti  kreativnog sektora prosečno sa oko 0,5%  i upošljava oko 5% ukupne radne snage zaposlene u kreativnom sektoru. Godišnje se uloži iz nacionalnih sredstava oko 16,5-18 miliona evra u kulturno nasleđe. Od 2000.  do danas Srbija je uložila oko 200 milona evra  u nepokretno kulturno nasleđe iz nacionalnih sredstava.  Od 2000. do 2013.  uloženo je oko 50 miliona evra razvojne pomoci u kulturu, od čega 15% u kulturno nasleđe – sve ovo govori da je kulturno nasleđe prepoznato kao važno za srpsko društvo i ekonomiju. Ipak u oblasti nasleđa predstoji nam još mnogo toga da se uradi na stvaranju boljih uslova za njegov pun razvojni tretman.

Država u fokusu ovogodišnjeg Foruma su Sjedinjene Američke Države čiji rezultati i iskustvo mogu predstavljati uzor kako za Srbiju, tako i za ostale zemlje. Davne 1948. godine Smit Munth ukazom Sjedinjene Američke Države su u naglasile da je cilj obrazovnih programa i programa u kulturi da se unapredi međusobno razumevanje među narodima i različitim kulturama. Kako bi se ovo podstaklo, Vlada Sjedinjenih Amerčkih Država je finansirala veliki broj programa koji podstiču stvaralaštvo i raznolikost kreativnih izraza, ali i očuvanje kulturnog nasleđa.  Bili su to počeci stvaranja jedne nove paradigme kulturne diplomatije i načina na koji kultura i nasleđe mogu postati prostor za kulturnu saradnju, bolje razumevanje među različitim kulturama i izgradnju pozitivnog imidža jedne zemlje u inostranstvu.

Koristim ovu priliku da zahvalim Njegovoj ekselenciji Majklu Kirbiju Ambasadoru Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji na podršci ovom Forumu,  kao i Džonu Dru Giblinu atašeu za kulturu u Američkoj ambasadi, američkim stručnjacima koji su danas sa nama i dinamičnom i srdačnom timu Ambasade SAD u Republici Srbiji.

Ove godine Forum kreativne ekonomije otvara novo polje promišljanja o ulozi nasleđa u kreativnoj ekonomiji, ali nosi i važne simboličke poruke: prvo, odvija se kao privatno-javno partnerstvo Grupe za kreativnu ekonomiju i Ministarstva kulture i informisanja ukazujući da su ovakvi profesionalni modeli rada važni za stvaranje održivih inicijativa u kulturi i kreativnim industrijama; drugo, Forum se održava u zgradi nekadašnje Palate Federacije reprezentativnom delu moderne u jugoslovenskoj arhitekturi koju krase monumentalna dela najpoznatijih umetnika tadašnjeg vremena potvrdjuju vezu i dajući novu vizuru prožimanja kreativnih industrija i kulturnog nasleđa.

Privatno javna partnerstva su novi fenomen u diskursu javnih politika Srbije. Stoga je za svaku pohvalu učešće Ministarstva kao partnera na ovom Forumu, jer je time naše Ministarstvo pokazalo da istinski i profesionalno trasira put dobroj praksi privatno-javnih partnerstava i na taj način reformiše  društvo na pravi način.

U to ime ja vam se svima zahvaljujem i verujem da će preporuke sa drugog Foruma pružiti relevantan doprinos formulisanju neophodnih javnih politika u oblasti kulture i kreativne ekonomije, kao i utemeljenju ekonomike kulture kao značajne naučne discipline na našim prostorima.

Uputstvo za citiranje: Hristina Mikić “Kulturno nasleđe: osnova razvoja kreativne ekonomije” transkript govora na otvaranju II Foruma kreativne ekonomije održanog 7.11.2014. Beograd: Grupa za kreativnu ekonomiju.