15.06.2016.

Kreativna privreda rešenje za lokalni ekonomski razvoj

Na nedavno završenom 3 Forumu kreativne ekonomije održanom kao partnerstvo Grupe za kreativnu ekonomiju i Stalne konferencije gradova i opština, ocenjeno je da lokalni održivi razvoj mora da se bazira na sistemskim rešenjima, afrimisanju holističkog pristupa razvoju kreativne privrede i boljem integrisanju principa kreativne ekonomije – efikasnoj zaštiti intelektualne svojine, merama koje direktno podržavaju razvoj kreativnih industrija i kreativnog preduzetništva, zaštiti i unapređenju raznolikosti kreativnih izraza i podsticanju inovacija.

U prepunoj sali Hotela Metropol kroz 3 sesije, učestvovalo je 22 govornika i diskutanata od oko 140 učesnika Foruma. Đorđe Staničić generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština otvarajući Forum istakao je da razvoj opština i gradova treba da bude utemeljen na savremenim modelima razvoja koji integrišu kreativni sektor, inovativnost i efikasnu upotrebu lokalnih resursa, kako bi se privukla sredstva iz EU fondova za te namene.

Na Forumu je predstavljeno istraživanje o tretmanu kreativnih industrija u lokalnom održivom razvoju kod nas. Na uzorku od 125 lokalnih samouprava, utvrđeno je da razvoj kreativnih industrija i kreativno preduzetništvo nisu ciljevi lokalnog razvoja, da su strategije sektorske i bez jasnog oslanjanja na rezultate evluacije, da se ovaj sektor tretira kao vanprivreda i pokriva javne ustanove, da je evidentan nedostatak razvojnog tretmana lokalnih kreativnih resursa i da se prioritet daje kvantitativnoj dimeniziji lokalnog razvoja. Sve lokalne samouprave ulože u razvoj kreativnog sektora nešto manje od 95 miliona evra godišnje, dok je izuzetno mali udeo finansiranja lokalnog razvoja iz EU sredstava.

Dimitar Gančev zamenik direktora Uprave za kreativne industrije, pri Međunarodnoj organizaciji za intelektualnu svojinu (WIPO) rekao je da Srbija treba da iskoristi potencijale globane afirmacije kreativne ekonomije i zauzme svoje mesto. On je naglasio “da primeri dobre prakse ne mogu biti razvojni modeli, već se mora raditi na sistemskim rešenjima u oblasti kreativne ekonomije i stvoriti preduslovi za njen razvoj u Srbiji”.

Hristina Mikić direktorka Grupe za kreativnu ekonomiju naglasila je da uzroci slabog razvoja kreativne ekonomije nisu samo lokalni, vec često nacionalnog karaktera. „Nemamo eksplicitnu kulturnu politiku na nacionalnom nivou (a ni implicitna nikome nije jasna), ni strategiju razvoja kreativnih industrija, zastarela nam je regulativa u ovoj sferi, nedovoljna je saradnja i razmena primera dobre prakse integrisanja ovog sektora u lokalni razvoj i evidentan je deficit ljudskih resursa u javnoj administraciji koji su obučeni da rade na razvoju projekata u ovim oblastima“ ocenila je Mikićeva.

prof. Gojko Rikalović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ocenio je da davanje priortieta razvoju kreativne privrede može biti rešenje za kvalitetniji lokalni ekonomski razvoj.

Dušan Purić pomoćnik ministra za privredni prazvoj u Ministarstvu privrede ukazao je da ovo ministarstvo podržava razvoj kreativne ekonomije kroz olakšice za proizvodnju audiovizuelnih dela u Srbiji, radi na afirmisanju kreativne ekonomije kao jednog od glavnih stubova održivog privrednog razvoja i na uključivanju kreativnih industrija u strategiju industrijske politike i inovacija.  Vlada Marić direktor Zavoda za zaštitu intelektualne svojine ukazao je da je neophodno raditi na mehanizmima efikasne zaštite intelektualne svojine kao jednom od osnovnih preduslova razvoja kreativnih industrija.

Maja Knežević i Slađana Grujić sekretarke odbora  za kulturu i ekonomsku politiku i ruralni razvoj u Stalnoj konferenciji gradova i opština ukazale su da na lokalnom nivou nedostaju baze podataka i istraživanja na osnovu kojih bi mogle da se kreiraju kvalitetne javne politike i da je neophodno rešiti imovinske odnose kako bi se realizovali projekti u ovoj oblasti.

Prof. Lukrecija Đeri državna sekretarka u Ministarstvu turizma, telekomunikacija i trgovine predstavila je kako ovo ministarstvo na bazi proizvoda i sadržaja kreativne ekonomije, razvija domaći turizam na primerima projekata HERA, „Planinski doručak“ i očuvanja slovačke umetnosti u Kovačici.

Na kraju Foruma predstavljeni su projekti stvaranja održive kreativne ekonomije na lokalnom nivou. Svoje uspehe predstavili su Kristina Biceva iz Kancelarije za zaštitu kulturnog nasleđa, Ministarstvo kulture Republike Makedonije, Ivana Samardžić iz Grupe za kreativnu ekonomiju, Jasmina Beljan Iskrin  iz Turističke organizacije Sremski Karlovci i Biljana Marčeta iz Dunavskog turističkog klastera.

7-min

5-min

dsc_0199_resize-min

DSC_0046_resize-min

dsc_0062_resize-min

11-min

10-min

dsc_0190_resize-min

dsc_0170_resize-min